Mentalno zdravlje dece

Detinjstvo bi po definiciji trebalo da bude bezbrižno, zdravo i radosno, ali novi izveštaji iz SAD pokazuju da mnoga deca ne žive ni bezbrižno ni zdravo.

Foto: Marcisim/Pixabay.com

Foto: Marcisim/Pixabay.com

U pitanju su deca bolesna od psihijatrijskih bolesti, a mnoga deca imaju i mentalne probleme zbog: raznih vrsta raka, dijabetesa, side, alergije ili nekih drugih hroničnih bolesti.

Navodi se da malo dece dobija pomoć koja im je potrebna, pa napuštaju domove, školovanje, odaju se alkoholu i narkoticima…

Ova studija govori o nalazima istraživanja i o tome šta roditelji mogu i treba da urade da bi pomogli svojoj deci.

1. Koje je otkriće ovog izveštaja?

Veliki broj dece u SAD pati od navedenih bolesti ili ima zdravstvene poremećaje:

  • Oko 17 miliona dece ima ili je imalo neki ozbiljan zdravstveni poremećaj.
  • Oko 7 miliona dece ima astmu.
  • Oko 200.000 dece ima dijabetes.
  • Oko 7 miliona dece ima alergiju na kikiriki.
  • Veliki broj dece ima psihičke poremećaje, a čak dve trećine ne dobija nikakvu pomoć.

2. Razlika u bolestima nekad i sad

Uzet je primer iz 1980. godine za opsesivno-kompulzivni poremećaj dece: tada je 1% dece imalo ovaj poremećaj, a danas ga ima 3%, što jeste porast, ali treba uzeti u obzir da je u međuvremenu pronađen lek anafranil se dobrom efikašnošću u lečenju dece i da su psiholozi razvili dobar program prevencije za otkrivanje simptoma opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

U prošlosti je dosta roditelja skrivalo od javnosti gorenavedeno stanje svoje dece, a sa razvojem programa i uz efikašnost lekova, sve manji broj roditelja prikriva te poremećaje.

3. Kako se određuje dijagnoza psihijatrijskih bolesti?

Jedan od najvećih problema je što ne postoji test ili parametar za tačno određivanje i dijagnistikovanje psihijatrijskih bolesti.

U psihijatriji se prati ponašanje dece, da li se razlikuje od normalnog, a često se dešava da roditelji određene postupke ili ponašanje dece pravdaju rečima „ono je tek dete ili ono je samo neraspoloženi tinejdžer“. Takvo ponašanje roditelja je neprihvatljivo i otežava dijagnozu detetu.

4. Kako roditelji da prepoznaju poremećaj mentalnog zdravlja kod svoje dece?

Najbitnije je da roditelji znaju svoju decu, kako bi prepoznali promene u ponašanju u društvenim aktivnostima, spavanju, pa čak i u apetitu, i te promene bi trebalo da budu alarm za poremećaj. Postoji razlika u prihvatanju bolesti između dece i roditelja. Često roditelji ne vide sve simptome dece i koliko sa puta oni ponavljaju. Sa druge strane, dete, prirodno, ne priča o tome, pa je često poremećaj ozbiljniji nego što se pretpostavlja.

5. Šta raditi ukoliko bolest ne može da se izleči?

Gubitak samopoštovanja deteta jedna je od najgorih stvari koja se može desiti. Ukoliko se roditelji pretvaraju da dete nema problem i ne primećuju ili ne žele da vide da se dete oseća nepoželjno u društvu, dete može da se oseti demoralisano, dekocentrisano i da poželi da izbegne takvo okruženje.

Takvo stanje dovodi do napuštanja školovanja (po statistici 70%) i većeg rizika od pogrešnih poteza u kasnijem periodu.

6. Šta preporučiti roditeljima koji su voljni da svojoj deci daju lekove?

Izvešaj preporučuje lekove u kombinaciji sa terapijom. Roditelji treba da se dobro informišu kod lekara koji lekovi su za koji poremećaj, kakva terapija je najbolja za njihovo dete i u kojoj kombinaciji sa lekovima.

Uzet je primer za anksioznost i efikasnost lečenja:

  • samo terapijom 60%
  • lekovima 55%
  • kombinovanom terapijom i lekovima 81%

Roditeljima će na osnovu takvih podataka biti jasno šta je najbolje za njihovo dete. Razumevanje samog tretmana ili leka, kao i njihova efikasnost na osnovu izveštaja, treba da bude presudna za roditelje u odluci, jer izveštaje i studije ne finansiraju farmaceutske kompanije i tu nema prostora za forsiranje određenog leka ili tretmana.

7. Šta još roditelji treba da znaju o lečenju?

Ponekad će detetu biti potrebno više terapija i više lekova.

Roditelji koji su zabrinuti zbog upotrebe lekova treba da imaju poverenje u lekare i medicinu. Najbitnije je zdravlje dece, a vreme i strpljenje roditelji moraju imati.

8. Pronalaženje pomoći za dete može biti dug i težak proces. Šta i kako olakšati roditeljima?

Savetovanje sa lekarima, psiholozima i socijalnim radnicima – može pomoći roditeljima, ali i knjige i internet.

Saveti roditeljima

Jedan od zaključaka je da roditelji imaju težak, ali izvodljiv posao.

Uslov za dobrog roditelja je da ne poriče i ne skriva simptom bolesti deteta, već da se sa njim zajedno „bori“ za izlečenje i „lakši život“.

Okretanje glave na drugu stranu može biti vrlo štetno za dete – zato se zdravlje deteta ne sme ni jednog trenutka dovoditi u pitanje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar