Samoobmana (paranoja) – vrste, simptomi, lečenje

Nekada poznata pod nazivom paranoični poremećaj, samoobmana je zapravo vrsta veoma ozbiljnog mentalnog poremećaja zvanog psihoza, usled koga osoba nije u stanju da razlikuje stvarno od izmišljenog.

Najupečatljiviji simptomi ovog poremećaja jesu obmane ili čvrsta verovanja u nešto što nije istinito. Osobe sa ovim poremećajem svakodnevno prolaze kroz bizarna iskušenja, situacije koje su moguće u stvarnome životu, ali su ili preterane ili se u stvarnosti ne dešavaju, npr. strah da ih neko konstantno prati, da ih neko konstantno obmanjuje ili pokušava da ih otruje, kuje neku zaveru ili potajno voli

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Osobe sa ovim poremećajem često vode relativno normalne živote kada je reč o socijalizovanju i normalnom svakodnevnom funkcionisanju, i osim ispoljavanja svoje obmane, inače ne ispoljavaju neko očigledno ili bizarno ponašanje. Iako samoobmane mogu biti i simptom učestalijih mentalnih poremećaja kao što je šizofrenija, ovaj poremećaj je sam po sebi jako redak.

Vrste samoobmana

Postoji više vrsta ovog poremećaja, i to s obzirom na glavnog pokretača.

Grandiozni: osoba sa ovim poremećajem samoobmane ima previsoko mišljenje o sebi, o znanju koje poseduje, kao i o moći kojom raspolaže. Ovakve osobe su često ubeđenja da su neverovatno talentovane za sve stvari, kao i da su načinile neko izuzetno veliko otkriće.

Ljubomorni: ovakve osobe veruju da je njihov bračni partner ili osoba sa kojom su u vezi neverna.

Progoniteljski: osobe koje pate od ove vrste samoobmane ubeđene su da njih ili nekog iz njihove neposredne okoline neko maltretira ili da ih neko uhodi i pravi planove kako da im naudi. Nije redak slučaj da se osobe sa ovom vrstom poremećaja žale nadležnim organima.

Somatski: osoba koja pati od ove vrste poremećaja ubeđena je da nešto nije u redu sa njenim fizičkim stanjem ili da ima neki zdravstveni problem.

Simptomi samoobmane

U najočiglednije simptome svakako spada prisustvo obmana, ponekad i onih izuzetno bizarnih. Pored toga, česte su pojave i preosetljivost, besno ili loše raspoloženje i halucinacije.

Uzroci samoobmana

Genetski: činjenica da je ovaj poremećaj češća pojava kod osoba u čijim porodicama takođe postoje članovi koji pate od istog poremećaja ili šizofrenije – ukazuje na njegovu moguću naslednu prirodu. Takođe se veruje da ga, kao i kada je reč o ostalim mentalnim poremećajima, roditelji zapravo mogu preneti na svoju decu.

Biološki: istraživači intenzivno proučavaju kako izvesne nepravilnosti određenih moždanih sfera mogu uticati na razvijanje ovog poremećaja. Neusklađenost izvesnih čestica u mozgu – neurotransmitera, takođe se dovodi u vezu sa nastankom ovog poremećaja. Ove supstance pomažu moždanim ćelijama da međusobno razmenjuju informacije; a neravnoteža ovih supstanci može otežati proces prenošenja poruke, usled čega dolazi do stvaranja simptoma ovog poremećaja.

Psihološko-društveni: dosadašnji dokazi svedoče da poremećaj samoobmane može biti prouzrokovan i stresom, dok zloupotreba alkohola i droga može dalje prouzrokovati njegovu pojavu. Takođe, osobe koje su izolovane, poput doseljenika ili osoba sa slabim sluhom ili vidom, mnogo su ranjivije i osetljivije na pomenuti oremećaj.

Lečenje samoobmane
Ovaj poremećaj najčešće se leči terapijom lekovima i psihoterapijom (u vidu savetovanja), jer je veoma otporan na primenu samo terapije lekovima. Prvenstveno se leči nekim vidom psihoterapije, pa tek onda slede lekovi.

Najčešće terapije:

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Svetlana Petrović

    Moj komentar je zapravo replika na komentar gđe Gorgine. Ovaj članak je svakako koristan iz razloga što se u našem društvu mnogi mentalni poremećaji prikrivaju i smatraju sramotom u porodici. Ponekad i iz neznanja najbliži ne reaguju na bitno izmenjeno ponašanje ukućana. Ovakvi članci doprinose da se neko zainteresuje za taj problem i, najvažnije, preduzme nešto ukoliko u okruženju postoji osoba sa tim poremećajem u ponašanju. Mada, nažalost, naše ustanove i bolnice tog tipa, kao i samo osoblje, doprinose ružnom imidžu u javnosti, ali uvek treba potražiti one izuzetke i osobe koje odgovorno rade svoj posao i nikako ne odustajati od pružanja pomoći bolesnoj osobi.

  • Gorgina Jaćimović

    Tekst je odgovorio zadatku. Međutim, moja primedba sastoji se u tome da ovo nije za pisanje od strane nekvalifikovanih ljudi, jer je psihijatrija najmoćnija grana medicine, pa ćemo psihoze, šizofreniju i mnoge druge bolesti ostaviti onima koji su stručni za to.

Ostavite komentar