Samoubistvo – mitovi i istine

Ako mislite da ima više mogućnosti da neka osoba izvrši samoubistvo ukoliko o tome razgovarate sa njom – varate se. Istina je da ako je neko u krizi ili depresivan, razgovor o tome da li je ta osoba razmišljala o samoubistvu zapravo može da pomogne. Pružanje mogućnosti takvoj osobi da se otvori i podeli svoje probleme, može pomoći da se ublaži bol i time otvori put do rešenja problema. Ovo je samo jedan od mnogih mitova u vezi sa prevencijom samoubistava.

Foto: PDPics/Pixabay.com

Foto: PDPics/Pixabay.com

O samoubistvima se retko priča, osim ako neko samoubistvo privuče medijsku pažnju, a znanje o razlozima za i protiv samoubistva mnogima može pomoći.
U daljem tekstu navodimo još neke mitove i činjenice do kojih su stručnjaci došli na osnovu raznih iskustava:

Mit: samoubistvo se ne može sprečiti
Činjenica je da se samoubistvo može sprečiti. Većina ljudi koja razmišlja o samoubistvu ne želi zaista da umre, već traži da se okončaju njihove intenzivne psihičke i/ili fizičke patnje i bolovi ili problemi. Većina njih boluje od mentalne bolesti koja se može lečiti – zbog toga je važno znati da intervencije mogu spasti živote.

Mit: ljudi koji oduzmu sebi život su sebični, kukavice ili slabići
Nije tako prosto definisati ove osobe jer ima mnogo faktora koji utiču na njih. Više od 90% ljudi koji izvrše samoubistvo čine ljudi koji pate od bar jedne izlečive mentalne bolesti, kao što su depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj, šizofrenija ili bolesti zavisnosti.

Mit: tinejdžeri i studenti su u najvećem riziku od samoubistva
Stopa samoubistava za ovu starosnu grupu je ispod proseka i najčešće su razlozi za samoubistvo beznačajni i rešivi. Rizik od samoubistva se povećava sa godinama. Trenutno, starosna grupa sa najvećom stopom samoubistava čine muškarci i žene uzrasta od 45 do 64 godina. Iako neke određene grupe mogu biti pod većim rizikom, samoubistvo je problem manje ili više u svim zemljama i svih uzrasta i grupa.

Mit: barijere na mostovima, bezbedno odlaganje oružja i druge akcije u cilju smanjenja dostupnosti ubojitim metodama – ne deluju
Ograničavanje pristupa letalnim metodama samoubistva jedna je od najboljih strategija za prevenciju samoubistva jer samoubistvo ne čine „lakim i jednostavnim“. Mnoga samoubistava mogu biti impulsivna i izazvana trenutnom krizom, a kada takve osobe bolje razmisle ili se u međuvremenu reše neki problemi, one odustanu od takvih namera. Nedostupnost smrtonosnim metodama može pružiti osobama u krizi nešto što im je očajnički potrebno, a to je vreme.

Mit: terapija razgovorom i lekovi ne deluju
Lečenje često može biti delotvorno. Jedan od najboljih načina da se spreči samoubistvo jeste upravo lečenje mentalnih oboljenja kao što su depresija, bipolarni poremećaj ili zloupotreba opojnih supstanci i savladavanje metoda da se ljudi nose sa svojim problemima. Pronalaženje najboljeg vida lečenje može potrajati neko vreme, a pravo lečenje može u velikoj meri smanjiti rizik od samoubistva.

Naravno, razgovor i terapiju treba da odredi lekar, psiholog ili neuropsihijatar, a „dobrim“ i često dugim razgovorima može pomoći porodica ili okruženje. Razgovorom se najviše može uticati da osoba shvati situaciju i odluči se na lečenje i terapiju. Tada je najčešće najveći deo problema rešen.

Ako je uzrok depresije ili suicidnog razmišljanja droga ili alkoholizam, onda se razgovorom osoba može ubediti da se leči od bolesti zavisnosti, a samim tim izlečenjem će se ideje o samoubistvu „izgubiti“.
Takođe, osoba se razgovorom može ubediti da materijalne teškoće nisu „života vredne“ i da se mogu prevazići na mnogo načina, a da se sa nekima od njih i može živeti.

Ono što stručnjaci potenciraju – veličanje samoubistava i poklanjanje velike medijske pažnje samoubicama često podstrekuje potencijalne samoubice ili im daje ideju kako bi svoj problem istakli „javnim samoubistvom“.

Često hronični bolesnici i starije osobe dolaze na „ideju“ o samoubistvu, jer smatraju da je njihova bolest neizlečiva. Takvi slučajevi se često mogu sprečiti kada osoba uvidi da se bolest može izlečiti ili terapijom staviti pod podnošljivu kontrolu, da nije „nikome na teretu“ i da je i dalje korisna sebi i svojim najmilijima.

Napomena

Treba se podsetiti nekih izreka kako bi nam bilo lakše u životu:

  • život je mio ma kakav bio
  • život nam je neko dao i nemamo pravo da ga mi oduzimamo
  • život je lep
  • život je čudo
  • život je božji dar
  • čovek je stvorenje „vredno da živi“
  • kada smo živi, nismo potrebni samo sebi već i najmilijima i  neposrednom okruženju
Ostavite komentar

Ostavite komentar