Tipovi depresije

Sve vrste depresije ni u kom slučaju nisu iste i ne odražavaju se isto na osobu. Depresije se razlikuju u pogledu simptoma i manifestacija. Najčešći vidovi depresije su klinička i hronična depresija.

Foto: PDPics/Pixabay.com

Foto: PDPics/Pixabay.com

Klinička depresija

Prema „Svetskom institutu za mentalno zdravlje“, kliničku depresiju karakteriše kombinacije više simptoma koji se odražavaju na sposobnost osobe da uspešno obavlja bilo kakav posao. Ona utiče na spavanje, učenje, ishranu i ubija volju za omiljenim aktivnostima. Postoje uvek određeni periodi kada se osećamo tužno, usamljeno, ali oni uglavnom traju nekoliko dana. Klinička depresija toliko je jaka da bukvalno parališe osobu koja je pod njenim uticajem i sprečava je da funkcioniše normalno. Takođe, jedan od simptoma koji na nju ukazuje jeste i jako loše raspoloženje ili gubitak interesovanja za sve. Simptomi su uglavnom prisutni preko dana ili tokom većeg dela dana, i to u trajanju od, približno, dve nedelje. Ovi simptomi izazivaju preteranu uznemirenost ili poremećaje koji utiču na normalno funkcionisanje. Treba naglasiti da do manifestacije simptoma ne može doći usled dejstva lekova, niti njihove zloupotrebe, kao ni usled određenog fizičkog stanja osobe.

Atipična depresija

Najčešći simptomi ove vrste depresije sušta su suprotnost kliničkoj depresiji, a karakteriše ih:

  • preterivanje sa hranom (bespotrebno prežderavanje)
  • preterivanje sa spavanjem
  • prevelika osetljivost na odbijanje
  • raspoloženja koja reflektuju događaje u neposrednoj okolini jedne osobe

Obična depresija

Običnu depresiju karakteriše sveprisutna tuga.

Bipolarna ili manijakalna depresija

Bipolarni poremećaj rezultuje izuzetno složenim poremećajem u raspoloženju koji se kreće u opsegu od trenutaka kliničke depresije pa sve do trenutaka manijakalnog ponašanja.

Postoje dva podtipa bipolarne depresije:

  • bipolarna depresija 1
  • bipolarna depresija 2

Kada je u pitanju bipolarna depresija 1, osoba u svojoj istoriji ima barem jednu manijakalnu epizodu, sa epizodom kliničke depresije ili bez nje. Kada je reč o bipolarnoj depresiji 2, osobe u svojoj istoriji imaju barem jednu epizodu kliničke depresije praćenu još jednom izuzetno intenzivnom manijakalnom epizodom.

Sezonska depresija

Sezonska depresija javlja se svake godine u isto vreme. Obično počinje sa dolaskom jeseni ili zime i traje do proleća ili početka leta, a mnogo je jača po intenzitetu od „zimskih žutih minuta“. Stoga je nipošto ne treba potcenjivati. Postoji i jedan veoma redak oblik sezonske depresije poznatiji pod imenom „letnja depresija“: javlja se pred kraj proleća ili početkom leta i traje sve do jeseni.

Psihotična depresija

Za psihotičnu depresiju karakteristične su samoobmanjujuće misli, kao i simptomi koji prate psihozu. Kod obolelih osoba dolazi do totalnog prekida veze sa stvarnošću i one postaju sklone halucinacijama i priviđanjima.

Bez obzira na simptome navedenih tipova depresije, ukoliko uh prepoznate, izuzetno je bitno da posetite lekara i o tome porazgovarate s njim. Savremena medicina raspolaže novim metodama i lekovima za lečenje depresije, pa je pravilna dijagnoza, zajedno sa delotvornom terapijom, od presudnog značaja u borbi protiv depresije.

Ostavite komentar

Ostavite komentar