Vrste mentalnih poremećaja
Postoji mnogo različitih stanja koje smatramo mentalnim poremećajima, u blažem ili težem obliku. Pomenućemo najčešće.
Anksiozni poremećaji: ljudi kod kojih se javlja ova vrsta poremećaja reaguju na izvesne objekte ili situacije sa strahom i strepnjom. Psihološki znaci preterane anksioznosti jesu: jak osećaj nervoze, lupanje srca i preznojavanje. Osobe sa ovim tipom poremećaja ne reaguju adekvatno na mnoge situacije i ne mogu da kontrolišu svoj osećaj anksioznosti, tako da im on ometa normalno funkcionisanje. U ovu grupu poremećaja spadaju: posttraumatski stres, opsesivno-kompulzivno ponašanje, panični napadi, jaka anksioznost u socijalnom okruženju i specifične fobije.
Poremećaji raspoloženja: ovi poremećaji podrazumevaju dugotrajni osećaj tuge ili preteranog ushićenja, ili pak nagle prelaze iz ektremne sreće u ekstremnu tugu. Najčešći poremećaji iz ove grupe su depresija, manija i bipolarni poremećaj.
Psihotični poremećaji: ovo je teža vrsta mentalnih poremećaja i podrazumeva poremećeno razmišljanje i svesnost. Najčešći simptomi psihotičnih poremećaja su audio ili vizuelne halucinacije, kada osoba vidi predstave ili čuje glasove koji nisu stvarni, kao i zablude – lažna verovanja koja bolesna osoba doživljava kao istinite, uprkos dokazima koji govore suprotno. Primer psihotičnog poremećaja je shizofrenija.
Poremećaji u ishrani: ovi poremećaji podrazumevaju ekstremna ponašanja, stavove i osećanja u vezi s hranom i telesnom težinom. Najčešći poremećaji su anoreksija i bulimija.
Poremećaji u kontroli nagona i bolesti zavisnosti: ljudi sa ovim poremećajem nesposobni su da se odupru bolesnoj potrebi da naude drugim ljudima ili sebi. Primeri poremećaja u kontroli nagona su piromanija (bolesna potreba za podmetanjem požara), kleptomanija (nagon za krađom), kompulzivno kockanje i dr. Predmeti bolesti zavisnosti najčešće su alkohol i droga. Često, ljudi sa ovim poremećajem postaju toliko opsednuti predmetom svoje zavisnosti da počinju da ignorišu emotivne veze i odgovornost.
Poremećaji ličnosti: ljudi sa ovim poremećajem imaju ekstremnu i neprilagodljivu ličnost, što rezultuje raznim problemima u školi, na poslu ili u socijalnim vezama. Generalno, obrasci ponašanja ove osobe veoma se razlikuju od očekivanja okoline i toliko su rigidni da ometaju normalno funkcionisanje. Primeri su asocijalno ponašanje, opsesivno-kompulzivni poremećaj i paranoja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.