Kako izabrati pogrešnu dijetu?

Foto: Bohed/Pixabay.com

Foto: Bohed/Pixabay.com

Greške u ishrani, uprkos dijetama, mogu povećati telesnu težinu, što osobe koje pribegavaju dijetama obično ne žele.
Navodimo najčešće greške koje doprinose povećanju težine.
Postavljanje nerealnih ciljeva
Nerealno je smršati 4-5 kilograma ili više nedeljno. Postavljanje takvih ciljeva brzo obeshrabri svakoga i onda je najlakše prestati sa dijetom. Realan cilj je od vitalnog značaja za uspešnu dijetu. Ako niste sigurni šta je vaš cilj, porazgovarajte sa nutricionistom.
Treba napraviti dugoročni postepeni plan i pridržavati ga se mesecima, a onda će to postati način života koji ne vodi do gojaznosti. Realno je smršati oko kilogram nedeljno, ali to znači voditi računa o hrani i fizičkim aktivnostima.
„Svaki dan vaga“
Svakodnevno odmeravanje težine je recept za frustracije i ne daje korisne informacije. Treba ići na duže staze i meriti se jednom nedeljno. Ako je vaš cilj da izgubite 1 ili 2 kilograma nedeljno, bićete zadovoljni da vidite rezultate svake ili svake druge nedelje. „Nedeljni“ rezultati merenja mogu da motivišu, a svakodnevni deluju zbunjujuće.
Ne oslanjajte se na brze dijete
Pogrešne su odluke da se brzo izgubi 10 kilograma telesne težine. Plan sa grejpfrutom ili supom od kupusa svakog dana i sličnim brzim dijetama nije dobar. Možete smanjiti svoje dnevne kalorije na manje od 1.000 i kilogrami će se stvarno brzo topiti. Ali kada jedete tako malo kalorija, trenirate svoj metabolizam da uspori. Posle brze i kratke dijete, telo će sagorevati kalorije sporije i čim prestanete, povrati se stara suvišna težina.
Izbegavanje vežbanja
Ne treba samo da se malo kalorija unese u organizam već kalorije treba i trošiti. Mršavi se ako se više potroši, a goji se ako se „pojede“ više kalorija od utrošenih.
Ako ste fizički aktivniji, možete da jedete više, pa čak i stvari koje volite – i još uvek ćete gubiti ili zadržati težinu.
Kada se kaže vežbanje ili fizičke aktivnosti, mnogi pomisle na profesionalno bavljenje sportom i sportsku oremu. To nije tačno, ključ je u pronalaženju fizičkih aktivnosti ili vežbi u kojima ćete uživati.
Ako su teretana ili trčanje po traci dosadani, probajte plivanje, balet, biciklizam, stoni tenis, tenis ili nešto drugo što sagoreva kalorije.
Podsećamo da u fizičke aktivnosti „spadaju“ i: planinarenje, hodanje, šetnja, kućna gimnastika, rad u bašti, čišćenje kuće, hodanje uz ili niz stepenice…
Doručak i ručak
Mnogi preskakanje doručka pogrešno smatraju kao jednostavan način da se smanji unos kalorija, a rezultat toga može biti nezasita glad u ostalom delu dana.
Obično tada dolazi do neplaniranog grickanje tokom dana ili do obilnog ručka u kasnim popodnevnim satima. Tako se broj unesenih kalorija u toku dana u organizam povećava, a organizam prilagodi metabolizam, pa se sa tim kalorijama više gojite nego da ste doručkovali.
Nasuprot preskakanju doručka, dosta proteina i vlakana na početku dana može smanjiti glad tokom dana. U stvari, istraživanja pokazuju da ljudi koji jedu obilan doručak obično nemaju suvišne kilograme. Najbolje je jesti „dobar“ doručak i više manjih obroka tokom dana.
„Loše“ grickalice
Možete voditi računa o kalorijama u svakom obroku, ali obično se zaboravi dejstvo onih grickalica između obroka.
Često postoji fijoka sa grisinima, krekerima ili smokijem, a tu je i malo parče kolača ili nekoliko sladoleda dnevno. Sve ove grickalice sabotiraju inače dobro planiranu ishranu. Ako ste ozbiljni u brojanju kalorija, onda vodite računa o kalorijama tokom celog dana, i u vreme “glavnih” obroka, ali i u grickalicama. Grickalice ne treba da su previše slane ni previše slatke, a najvažnije je da količina bude mala.
„Dobre“ grickalice
Za razliku od prekorednog i preobimnog grickanja koje može da goji, “razumno” grickanje može da učini suprotno.
Ljudi koji jedu više manjih obroka i užina dnevno, lakše kontrolišu glad i mogu da izgube težinu. Uzimanje “više sitnih obroka” pomaže da vaš metabolizam “radi racionalno”, pogotovo ako su grickalice proteinske.
Koštunjavo voće (u malim količinama) je dobar i visoko proteinski izbor sa malo masti. Proizvodi sa malo masnoće mogu da igraju važnu ulogu u ishrani. Samo zapamtite da malo masti nije isto što i niskokalorična hrana.
Najbolji način da saznate koliko masti, šećera i kalorija sadrži neka namirnica – pročitajte etiketu. Obično prelivi preko slanih grickalica i kremovi slatkiša sadrže dosta kalorija.
Piće sadrži kalorije
Kada brojimo kalorije, često previdimo kalorije u piću. To je velika greška, jer kada se uzme u obzir šta sadrži obogaćena kafa ili neko alkoholno piće, to može da bude i više od 500 kalorija. Čak i voćni sok i gazirano piće imaju izvestan broj kalorija, a i alkoholna pića sadrže dosta kalorija. Ono što je još gore, kalorične tečnosti ne suzbijaju glad. Najčešća “opasna” kombinacija je dosta piva (gaziranih sokova) sa dosta nemasnog mesa ili sa mnogo grickalica. Na ovo se zaboravi kada se gleda neka utakmica ili neki film (igra video-igrica) pa se „neprimetno“ jede.
Premalo vode
Ovo je jedna od najednostavnijih dijeta koja može mnoge greške da popravi. Voda je neophodna za sagorevanje kalorija. Ako dozvolite sebi da dehidrirate, vaš metabolizam „radi sporije“ – a to znači i sporiji gubitak težine. Istraživanja pokazuju da odrasle osobe koje piju dnevno više čaša vode sagorevaju više kalorija od onih koje piju manje. Prosto pokušajte da dodate čašu vode uz svaki obrok i užinu.
Masno i nemasno mleko
Punomasno mleko, sir i sladoled su tabu za mnoge dijete, ali odustajanje od mlečnih proizvoda može da bude kontraproduktivno. Neka istraživanja pokazuju da telo sagoreva više masti kad dobija dovoljno kalcijuma, a proizvodi više masti kada je lišeno kalcijuma. Suplementi koji sadrže kalcijum ne daju iste beneficije kao mlečni proizvodi.
Zato savetujemo umereno konsumiranje niskomasnih mlečnih proizvoda, a najbolji su fermentisani (jogurt…).
Brza hrana
Brza hrana je ukusna i jeftina, ali kada se dodaju prelivi, to je „smrt za kilažu“. Stručnjaci su izračunali: osobe koje jedu često brzu hranu u proseku su 10 kg teže od osoba koje je izbegavaju.
Mnogi ne znaju da „brza hrana“ može biti i banana, sladoled, šargarepa, povrće ili voćna salata, ali bez šlaga i bez mnogo slatkih ili slanih preliva.

Ostavite komentar

Ostavite komentar