Lični stav lekara o dijetama

Studije o dijetama ukazivale su na zdravu i nezdravu ishranu, kao i na fizičku aktivnost osobe koja želi vitku liniju. Ovoga puta, iznosimo lično mišljenje dr Frenka Saksa o dijetama, kao i o tome da li se on sam pridržava studije i istraživanja na kom je radio.

Foto: Milivanily/Pixabay.com

Foto: Milivanily/Pixabay.com

Dr Frenk Saks, profesor ishrane i prevencije kardiovaskularnih oboljenja na Hardvardu i viši lekar bolnice u Bostonu (Amerika), odgovarao je na pitanja o dijetama na kojima je radio u više istraživanja i studija.

Vi ste analizirali sve vrste ishrane. Da li dijeta funkcioniše? Šta biste rekli svojim pacijentima?

Dijeta može sprečiti srčani ili moždani udar, a smanjuje i rizik od dijabetesa. Dijeta ima ogroman efekat na organizam, ne samo na fizički izgled već i na zdravlje.

Da li se samo dijetom može smršati?

Bilo koje smanjenje unesenih kalorija doprinosi mršavljenju. Energetski ograničena ishrana sa dosta proteina može savršeno funkcionisati. Moj lični stav je da ljudi treba da izaberu dijetu, kako ne bi eksperimentisali sa hranom, ukoliko ne znaju koliko kalorija unose i kako će se to odraziti na telesnu težinu. Proverene dijete koje su prošle istraživanja i studije široko su prihvaćene kao najbolja opcija.

Izbegavanje hleba je mnogima osnova mršavljenja. Koji je vaš stav?

Ja ne verujem da je hleb glavni krivac. Ima puno vrsta zdravog hleba koji je i sam koristan u ishrani. Slično je i sa testeninom, za koju se smatra da je puna ugljenih hidrata. To je tačno, ali ona je i pokretač mnogih zdravih stvari u organizmu. Ja jedem testenine sa povrćem i testenine sa plodovima mora, one su odlične za organizam. Savet za dijabetičare je da umesto belog hleba koriste hleb od kiselog testa, jer se sporije apsorbuje.

Zbog dijabetičara ste radili na niskoglukoznoj dijeti. Različita su mišljenja o toj dijeti. Koji je vaš stav?

Osobe sa dijabetesom imaju osetljiv metabolizam na apsorpciju glukoze jer njihova tela nisu u stanju da normalno obrade glukozu. Zato je glukozni glikemijski indeks u namirnicama bitan za kontrolisanje dijabetesa. Bitna stvar je da je glikemijski indeks marker zdrave hrane, jer ako ste na niskoglikemijskoj dijeti, onda ste na zdravoj hrani. Problem je u tome što je glikemijski indeks teško kontrolisati kod običnih ljudi koji misle da je to prava dijeta za njih.

Ja lično više volim klasične dijete na kojima se zasniva dijetetski obrazac, jer ne mislim da je glikemijski indeks toliko važan faktor u ishrani.

Kako ste se zainteresovali za proučavanje ishrane?

Moje interesovanje počelo je sa vegeterijanskom ishranom. Ja sam bio strog vegeterijanac između srednje škole i studija. Nakon toga, više nisam bio vegeterijanac, ali sam, dok sam studirao medicinu, uočio blagodat vegeterijanske kuhinje na holesterol i krvni pritisak. To je bio podstrek da naučim nešto o zdravoj ishrani.

Zašto ste prestali da budete vegetarijanac?

Osetio sam da mom organizmu nedostaju životinjske namirnice. Ja sam inače bio strog mikrobiotički vegetarijanac, tako da nisam konsumirao ni mnogo mlečnih proizvoda. Danas nekoliko puta mesečno imam meso u ishrani, a često jedem i ribu. To nije nešto što pokušavam da smanjim ili izbacim, jer je to moj izbor zdrave hrane i osećam da prija mom organizmu.

Zbog povećanog rizika od Alchajmerove bolesti kod starijih, zanima nas vaše mišljenje o obećavajućoj „um-dijeti“ koja umanjuje rizik od toga. Uopšteno govoreći, koji obrazac ishrane je najbolji?

Veoma sam uzbuđen zbog „um-dijete“. Nadam se da ćemo uskoro napraviti konačno potvrđenu studiju na osnovu koje se može smanjiti faktor rizika za Alchajmerovu bolest kod starijih osoba.

Poznate su određene namirnice koje pomažu u smanjenju rizika od Alchajmera, poput jagoda, borovnica, kikirikija, oraha, badema, maslinovog ulja, ribe i sl.

Treba naglasiti veliku zaslugu u razvoju „um-dijete“ dr Martea Klare Moris, epidemiologa i nutricionistkinje sa Univerziteta u Čikagu, koja je učinila mnogo u opservacionim studijama. Njeno istraživanje je otkrilo da i stariji ljudi (sa 75 do 85 godina starosti) mogu držati dijetu ukoliko su odgovorni u ishrani.

To otkriće je zaista neverovatno čak i za mene. Kod starije populacije držanje dijete je bio veliki problem, ali kada se pogleda u paketu, „um-dijeta“ sa fizičkom aktivnošću – daje rezultate. To moramo dokazati kliničkim ispitivanjem koje je planirano za početak naredne godine.

Ostavite komentar

Ostavite komentar