Oduprite se želji za prejedanjem

Foto: Moroe2501/Pixabay.com

Foto: Moroe2501/Pixabay.com

Hrana u privlačnoj ambalaži vreba nas sa svih strana. Zato nije ni čudno što se mnogi od nas žale na višak kilograma.
Evo primera iz svakodnevnog života. Jedan sagovornik nam priča: „Bio sam gladan, a čekalo me je mnogo nezavršenog posla. Da ne gubim vreme na kuvanje, odvezao sam se do obližnjeg restorana brze hrane. Hteo sam da uzmem samo sendvič sa piletinom koji ne sadrži mnogo kalorija. Ali, u izlogu restorana bila je reklama za pomfrit, novu voćnu pitu i parfe sa jogurtom. Kada sam stigao do prozora za naručivanje, nesvesno sam poručio duplo više hrane nego što sam isprva planirao.“ To nije usamljen slučaj. Svuda oko nas (u gradu i na televizijskim ekranima) vrte se reklame prehrambenih proizvoda, koji, uz pomoć najnovijih marketinških strategija, izgledaju vrlo primamljivo. Mame nas i „akcije“, tj. popusti na cene određenih proizvoda, pa ih kupimo iako to nismo planirali.
Ovo nije paranoja. Današnji svet je tako konstruisan da nas na neki način „primorava“ da jedemo. A, nismo podstaknuti da jedemo šargarepe i grašak, već – proizvode koji goje.
Svake godine u Sjedinjenim Američkim Državama prehrambena industrija potroši 11 biliona dolara samo na reklamu i još 22 biliona na telešop prodaju i razne promocije. Sve to prouzrokovalo je povećani stepen gojaznosti.
Prema merenju Centra za kontrolu bolesti i prevenciju, indeks telesne mase kod tridesetogodišnjih i starijih osoba od 1991. do 1998. godine porastao je sa 12% na 18%, što predstavlja značajnu razliku.
Pored „supersajz“ pakovanja, čini se da danas postoji i „supersajz“ mentalitet, tj. osobe koje kupuju namirnice u najvećim mogućim pakovanjima. Njihovo opravdanje je da su takva pakovanja ekonomičnija, ali istina je da takva navika često vodi ka gojaznosti i prejedanju. Stručnjaci su otkrili da veliko pakovanje proizvoda podstiče konsumaciju čak za 43%.
Kako se spasti od svih ovih zamki kojima smo izloženi?
Kupujte hranu umalim pakovanjima. Ako vas mami „supersajz“ ambalaža, treba da se zapitate: da li mi je zaista potrebna sva ta hrana?
Kada kupujete, uvek pravite šoping listu i nemojte od nje odstupati. Tako ćete se spasti raznih promocija, navodnih popusta i drugih reklamnih trikova.
Postanite svesni skrivenih reklamnih poruka. Na dozvolite da budete izmanipulisani.
Budite svesni realnosti, kako bi vaše telo ostalo lepo i zdravo.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Ranka Plakalović

    Otvaranjem mnoštva hipermarketa poslednjih nekoliko godina svi smo bili u prilici da kupujemo više hrane nego što nam je zaista potrebno. I sama sam u početku mislila da ću time uštedeti, sve dok nisam optimalno izračunala stvarnu potrošnju na mesečnom, dvomesečnom i šetomesečnom nivou i tada sam prekinula, jer sam izračunala da trošim dvostruko više nego u prethodnom periodu. U hipermarketu čoveka nadvladaju emocije prema hrani. Izgleda kao da hrane nema nigde, samo tu, baš tu gde smo mi i da bismo učinili veliko dobro ako bismo je što vise preneli u naše domove. Teško je odupreti se želji od kupovine. Svaka velika kupovina hrane vodi nas do prejedanja. Zato, kupujte manje da biste bili ekonomični sa količinom, a time i sa novcem. Kad mislite o hrani, budite logični, a ne emotivni!

  • Danica Velinov

    To je baš moj problem – prejedanje. Kad sednem, da jedem, bukvalno tamanim. Kako održavam liniju? Relativno lako – 2 do 3 dana jedem samo supu, voće i povrće, a onda se slatko najedem bez griže savesti. Na svu sreću, takva nepravilna ishrana nije mi, bar dosad, ugrozila zdravlje.

Ostavite komentar

Oznake