Smanjiti masti ili ugljene hidrate?

Novo istraživanje pokušava da utvrdi i obrazloži kako dve najčešće dijete utiču na organizam i koja je od njih efikasnija.

Upoređivane su dijeta siromašna mastima i dijeta siromašna ugljenim hidratima.

Foto: Cegoh/Pixabay.com

Foto: Cegoh/Pixabay.com

Za potrebe istraživanja angažovano je 19 gojaznih osoba (9 žena i 10 muškaraca) sa kontrolom ishrane u dva perioda od po 11 dana. Za potrebe i za vreme studije, oni su živeli (svaki posebno) u takozvanoj metabolizam komori (zatvorena prostorija za merenje količine vazduha, gasova, tečnosti), koja istraživačima omogućava precizno merenje sagorevanja kalorija i izvora tih kalorija: da li su to masti, ugljeni hidrati ili proteini.

Ishrana prilikom obe dijete bila je sastavljena 50% od ugljenih hidrata, 35% masti i 15% proteina prvih 5 dana u toku oba perioda. Narednih 6 dana ishrana je bila sa 30% manje kalorija. U prvom periodu od 11 dana, smanjene su masti, a u drugom ugljeni hidrati. Ostale vrednosti nisu menjane. Svih 19 učesnika prošlo je obe vrste dijeta sa pauzom od nekoliko nedelja.

Rezultati su pokazali da obe dijete donose gubitak kilograma. Razlika je u tome što smanjenje masti nije usporilo metabolizam, a smanjenje ugljenih hidrata jeste. Dijeta siromašna mastima nije brzo sagorevala kalorije iz masti, a nivo šećera je ostao isti. Dijeta siromašna ugljenim hidratima snizila je nivo šećera, a masne kalorije sagorevala mnogo brže.

U stvarnom životu ovi rezultati ne znače mnogo, ali za naučnike je bilo bitno stanje metabolizma shodno promenama u ishrani. Takođe ih je zanimalo vreme gubitka kilograma od početka dijete i prilagođavanje samog tela dijeti. Kod svih učesnika studije zabeležen je brži gubitak kilograma prilikom držanja dijete siromašne ugljenim hidratima u odnosu na dijetu siromašnu mastima.

Naučnici objašnjavaju da se smanjenjem masti iz ishrane ne povećava iznos masti koje telo sagori, već taj nivo ostaje isti.

Prilikom smanjenja ugljenih hidrata, nivo šećera se smanjuje, a sagorevanje masti – povećava. Zbog toga je dijeta siromašna ugljenim hidratima efikasnija na kraće staze.

Postoji, međutim, problem privikavanja tela na pad šećera u krvi i brz gubitak kalorija. Primećeno je u više slučaja da se nivo kalorija menja, što je pokazatelj prilagođavanja tela drugačijoj ishrani.

Izračunato u kalorijama, razlika u dijetama je sledeća: dijeta siromašna ugljenim hidratima sagori 100 kalorija dnevno više od dijete siromašne mastima.

Istraživanje navodi da primena i jedne i druge dijete u stvarnom životu nije laka. Kao glavni razlog za to navodi se izbor hrane i tačnost napisanog sadržaja na etiketetama namirnica – sumnja se da je 100% tačan.

Sami istraživači navode da su učesnici studije jeli svakog dana isti obrok tokom cele studije i da je primećen određeni period zasićenosti od identičnih obroka. Takav identičan način ishrane teško je izvodljiv u stvarnom životu, pa ga treba uzeti u obzir pri sagledavanju uspešnosti obe dijete.

Ostavite komentar

Ostavite komentar