Visokoproteinske dijete

Foto: RabidSquirrel/Pixabay.com

Foto: RabidSquirrel/Pixabay.com

Za sve koji žele da se otarase viška kilograma, ali ipak ne mogu da izbace meso iz svakodnevne ishrane, ipak postoji rešenje. Ljubitelji mesa mogu se opredeliti za visokoproteinske dijete sa malim unosom ugljenih hidrata. Iako ove dijete mogu biti delotvorne, najpre treba pažljivo razmotriti njihove prednosti i rizike.
Koliko proteina?
Prosečna osoba unosi 12-18% svojih dnevnih kalorija iz proteina. Sa visokoproteinskim dijetama, ovaj procenat može biti veći, tj. proteini mogu činiti i polovinu dnevnog unosa kalorija. Većina ovih dodatnih proteina dolazi iz životinjskih izvora, kao što su meso, jaja i sir. Često proteinske dijete podrazumevaju ozbiljno ograničavanje namirnica kao što su žitarice, voće i povrće. Da li ovakve dijete deluju? Istraživanje kaže da deluju.
Kako visokoproteinske dijete deluju?
Kada izbacite ugljene hidrate, počnete naglo da gubite težinu, jer zapravo gubite vodu. Zatim, bez unosa dodatnih ugljenih hidrata, telo počinje da sagoreva masti kao neku vrstu sopstvenog goriva – stanje koje se zove ketoza. Ova dijeta može biti lakša jer manje osećate glad. Ali, ketoza može izazvati glavobolje, razdražljivost, mučninu, probleme sa bubrezima i jako lupanje srca.
Da li su visokoproteinske dijete bezbedne?
Medicinski stručnjaci kažu da nisu. Američka asocijacija za srce ne preporučuje visokoproteinske dijete. Previše masne hrane kao što su meso i mlečni proizvodi, može da podigne nivo holesterola i poveća rizik od srčanog napada. Neunošenje povrća i žitarica znači i nedovoljno vlakana i hranljivih materija. Međutim, visokoproteinske dijete mogu da pomognu u borbi protiv gojaznosti. Umerenija ishrana koja isključuje masti, ali ne i ugljene hidrate, može biti bezbedna.
Početak visokoproteinske dijete
Budite izbirljivi. Najhranljivije visokoproteinske dijete sadrže male količine masti, kao i nešto ugljenih hidrata. Izbegavajte ekstremne dijete sa ogromnim porcijama masnog mesa i bez povrća i žitarica. Lekar vas može usmeriti ka boljim planovima ishrane.
Šta jesti u visokoproteinskoj dijeti?
U visokoproteinskoj dijeti preporučuju se sledeće namirnice: visokoproteinska govedina, piletina, živinsko meso, riba (losos ili tunjevina), jaja, soja , pasulj, nemasno mleko, sir, jogurt, integralne žitarice, voće i povrće.
Više proteina, više rizika?
Stručnjaci su zabrinuti u vezi sa visokoproteinskim dijetama, posebno kada se koriste nekontrolisano u dužem periodu. Dijete koje sadrže dosta zasićenih masti i malo vlakana, a to je slučaj sa mnogim visokoproteinskim dijetama, mogu povećati nivo holesterola, kao i rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Drugi potencijalni zdravstveni rizici, kada su u pitanju visokoproteinske dijete koje se dugoročno koriste, uključuju krte kosti (osteoporoza) i bolesti bubrega.
Zato je vrlo važno konsultovati se sa lekarom i kontrolisati redovno svoje zdravstveno stanje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar