Vežbanje u mladosti smanjuje ovaj problem žena u starosti

Klinička studija pronašla je vezu između fizičkog vežbanja i funkcionisanja mozga kod žena. Ako je osoba fizički aktivna celog svog života, imaće manje problema u starosti sa svojim kognitivnim funkcijama.

Foto: Jesslef/Pixabay.com

Foto: Jesslef/Pixabay.com

Ispitivano je 9344 starijih žena iz SAD-a koje su opisale svoju fizičku aktivnost u četiri faze života: do 20, 30, 50 godina i posle 65 godina života. Dobijeni rezultati poređeni su sa njihovim mentalnim funkcijama u vreme studije.

Rezultati su pokazali da fizičko vežbanje povoljno utiče na funkcionisanje mozga.

Žene koje su bile fizički aktivnije, imale su manji procenat spoznajnih (kognitivnih) problema u poređenju sa ženama koje nisu bile aktivne.

Dr Laura Midlton (Laura Middleton) iz Sanibruk zdravstvenog centra u Torontu, Kanada (Sunnybrook Health Science Centre), vodeći istraživač u ovoj studiji, smatra da fizičko vežbanje do 20. godine života ima najveći pozitivni uticaj na mozak. Kod tih osoba demencija i Alchajmerova bolest nastajale su u manjem procentu nego kod ostalih žena.

Alchajmerova bolest i drugi vidovi demencije javljaju se kod 25% Kanađanki starijih od 65 godina. Što se ranije počne sa vežbanjem, to je manja šansa da će ta osoba razviti demenciju. Autori poručuju da nikada nije kasno početi sa vežbanjem od kojeg će biti koristi u starosti.

Preporučuje se da se tri puta nedeljno rade vežbe sa tegovima i da se vežba intenzivno (bicikl, veslanje, trčanje) sa odmaranjem između svake vežbe. Osobe kojima treba motivacija i podrška treba da vežbaju u društvu.

Ostavite komentar

Ostavite komentar