Diskriminacija gojaznih?

Visoko obrazovanje je još jedna stavka na listi stvari za koje gojazni ljudi mogu biti uskraćeni zbog diskriminacije. Nedavno istraživanje u SAD otkrilo je da prekomerna telesna težina nekim osobama može smanjiti šanse za postdiplomske studije.
"Uspeh osoba koje nisu imale nikakav ili telefonski intervju prilično je ujednačen. Međutim, što se tiče razgovora licem u lice, bilo je dosta razlike, čak i ako su podnosioci imali ravnopravne kvalifikacije s obzirom na ocene, rezultate testova i pismene preporuke“, kaže autor studije Jakov Burmejster, koji je i sam kandidat za doktorske studije na Bovling Grin univerzitetu u Sjedinjenim Državama.
U istraživanju je učestvovalo 97 kandidata za master studije psihologije na američkim univerzitetima. Studenti su istraživačima govorili o svojim iskustvima, kao i o tome da li su primljeni na određeni fakultet. U to su uključeni detalji kao što su intervju putem telefona ili licem u lice.
Prema podacima istraživanja, studenti koji su bili sa viškom kilograma ili gojazni, imali su manje šanse da budu primljeni nakon intervjua licem u lice. Zabeleženo je i to da je ovakav primer pristrasnosti bio izraženiji kod ženskih kandidata.
„Rezultatima istraživanja nismo iznenađeni. Naprotiv, svesni smo da su ovakve predrasude veoma česte i da se čak smatraju prihvatljivim u poređenju sa drugim predrasudama, a pri tom ne postoji zakon koji to zabranjuje“, kaže Burmejster.
„Ipak, očekivali smo da će zaposleni na filosofskim fakultetima biti svesniji ovakvih vrsta predrasuda. To onda znači da nivo pristrasnosti koja je zabeležena u ovoj studiji može predstavljati konzervativnu procenu nivoa pristrasnosti u procesu prijema na fakultete koji se bave drugim oblastima“, zaključuje on.
Dileme
U zapadnim zemljama vodi se velika borba protiv diskriminacije: gojaznih, gej populacije, po rasnoj osnovi, po nacionalnoj osnovi, na osnovu invaliditeta…. Činjenica je da diskriminacija postoji u mnogim sredinama i da se treba boriti protiv nje.
Sa druge strane, postoji i preterivanje, pa se svuda vidi diskriminacija: bezazlene šale se tumače kao diskriminacija, slučajnost se vidi kao diskriminacija, odmah se pišu prijave, odmah se alarmiraju socijalni radnici, angažuje se i policija… Naravno, postoje i “obrnute” zloupotrebe, pa se neko javlja kao manjinska grupa ili populacija da bi koristio „pojam diskriminacije“ za sticanje lične koristi.
Ponekad se preteruje i tako što se insistira na diskriminaciji, a zaboravljaju se činjenice da pojedine poslove ne mogu svi da obavljaju, jer im pri radu smeta visina, težina, invaliditet, sluh, vid, spretnost…
Što se tiče gojaznosti, naravno da ona ne bi trebalo da bude razlog da se osoba odbije ako je konkurisala, ali je činjenica da u nekim profesijama gojaznost može da ometa postizanje rezultata u poslu kada su važni utisak, pokretljivost, izdržljivost…
Iznosimo još jedno zapažanje koje se gojaznim osobama možda neće svideti: neki poslodavaci ili komisije za prijem (možda i na gorepomenutim fakultetima) smatraju: „Preterana gojaznost je neodgovornost prema sebi, pa ako se gojazna osoba ponaša neodgovorno prema sebi (a nije bolesna) i ne vodi računa o svom izgledu ili o svojoj telesnoj težini, onda se pretpostavlja da će se neodgovorno odnositi i prema poslu?“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.