Gen za gojaznost

Međunarodni tim istraživača otkrio je zašto ljudi sa varijacijom određenog gena imaju veće šanse da postanu gojazni.
Varijanta gena pod nazivom FTO, utiče na svaku šestu osobu koja ima 70% veće šanse da postane gojazna. Uloga ovog gena u gojaznosti po prvi put je otkrivena 2007. godine
Ljudi sa ovim genom imaju viši nivo hormona gladi, tj. grelina, u krvi, zbog čega ponovo osećaju glad iako su nedavno jeli (kod nas bi se reklo da imaju povećan apetit).
O istraživanju
U istraživanju je učestvovalo dvadeset muških dobrovoljaca normalne težine, dakle nisu bili gojazni. Istraživači to objašnjavaju činjenicom da čim neka osoba postane gojazna, onda se sve vaše telesnih sistema ponaša na drugačiji način, pa nije poznato šta je uzrok, a šta posledica.
Polovina učesnika je imala FTO gen, a pored toga što su bili normalne težine, osobe sa ovim genom imale su i više telesne masti.
Pre početka studije, učesnici su dobili stroga pravila o tome šta da jedu i piju. U istraživačkom centru, svi su jeli istu hranu i zamoljeni su da sve pojedu do kraja.
Zatim su im postavljana važna pitanja o apetitu u redovnim intervalima. Pitanja su se odnosila na to koliko su bili gladni, odnosno siti, i koliko bi im prijalo da nešto pojedu. Osobe sa FTO genom češće su osećale glad.
Pored toga, rađene su im analize krvi kako bi se proverio nivo hormona grelina, koji reguliše apetit. Učesnicima nije rečeno da li imaju gen za gojaznost ili ne, jer prema mišljenju istraživača, činjenica da neka osoba zna da ima ovaj gen, može da deluje dvostruko. Ljudi se mogu pomiriti sa tim ili im to može predstavljati motivaciju.
Skener mozga
Nakon prikupljenih podataka o osećaju gladi, sledeći korak istraživača bio je da vide kako mozak učesnika reaguje na fotografije hrane uz pomoć MRI skeniranja. Zaključeno je da njihov mozak reaguje veoma različito, iako su svi učesnici bili normalne težine.
Osobe sa FTO genom imale su veću verovatnoću da će ih privući fotografija na kojoj se nalazi neka namirnica ili jelo sa visokim brojem kalorija.
Kako to može pomoći da se savlada problem težine?
Prethodna istraživanja su pokazala da su neke vrste vežbanja mnogo bolje u snižavanju grelina od drugih. Vežbanje kao trčanje, hodanje, vožnja bicikla bolje deluju u odnosnu na odlazak u teretanu.
Što se ishrane tiče, smatra se da su proteini najbolja hranljiva materija za snižavanje grelina.
Istraživači navode da farmaceutske kompanije rade na tome da razviju lekove za snižavanje nivoa grelina u krvi. Međutim, da bi oni funkcionisali, pacijenti bi trebalo da imaju FTO gen.
Pored toga, istraživači veruju da će genetsko testiranje postati rutinski deo upravljanja težinom, pa samim tim pomoći i u borbi protiv gojaznosti.

Ostavite komentar

Ostavite komentar