Gojaznost i problemi u društvu

Prema nedavno objavljenim zvaničnim podacima, broj pacijenata primljenih zbog gojaznosti u bolnicama širom Engleske utrostručio se u poslednjih pet godina. Broj hospitalozovanih žena zbog problema u vezi sa gojaznošću nastavlja da nadmašuje broj muškaraca. Čak je 8.740 žena primljeno u bolnicu u periodu od 2011. do 2012. godine u poređenju sa 2.990 muškaraca.
U periodu između 1993. i 2011. godine, procenat odraslih koji su gojazni ili sa prekomernom težinom u Engleskoj porastao je sa 58% na 65% kod muškaraca i sa 49% na 58% kod žena.
Među ostalim bitnim nalazima izdvajamo:

  • Došlo je do značajnog povećanja procenta odraslih osoba koje su gojazne sa 13% iz 1993. godine na 24% u 2011. što se tiče muškaraca, a sa 16% iz 1993. na 26% za žene u 2011. godini.
  • Procenat odraslih sa povećanim obimom struka porastao je kod muškaraca sa 20% na 34%, a kod žena sa 26% na 47% u periodu između 1993. i 2011. godine.
  • U 2011. oko tri od deset dečaka i devojčica (uzrasta od 2 do 15 godina) klasifikovani su kao gojazni ili sa prekomernom težinom (31% za dečake i 28% za devojčice), što je vrlo slično nalazima iz 2010. (31%, odnosno 29%).
  • U 2011/12. godini, svako deseto dete uzrasta od 4 do 5 godina klasifikovano je kao gojazno (9,5%), dok je to slučaj sa svakim petim detetom uzrasta od 10 do 11 godina (19,2% ).

Fizička aktivnost
Izveštaj takođe pokazuje da muškarci i žene koji su gojazni ili sa prekomernom težinom imaju manju verovatnoću da će ispuniti preporuke za fizičku aktivnost od najmanje 150 minuta umerenog intenziteta fizičke aktivnosti nedeljno.

  • 46% muškaraca koji nisu gojazni ispunjava ove preporuke, u poređenju sa 41% muškaraca sa prekomernom težinom i 32% gojaznih muškaraca.
  • 36% žena koje nemaju višak kilograma ispunjava ove preporuke, u poređenju sa 31% žena sa prekomernom težinom i 19% gojaznih žena.

Izveštaj se takođe bavio promenama u načinu ishrane. Među glavnim nalazima su:

  • Kupovina svežeg i prerađenog voća je u padu od 2008. godine i manja je za 4,1% uprkos porastu u 2011. godini.
  • Kupovina svežeg i prerađenog povrća je za 2,4% niža 2011. nego u 2008. godine , a kupovina svežeg zelenog povrća je čak za 6,6% niža.
  • 24% muškaraca i 29% žena konsumira preporučenih pet ili više porcija voća i povrća dnevno u 2011. godini (27% odraslih osoba starijih od 16 godina).
  • 16% dečaka uzrasta od 5 do15 godina konsumira 5 ili više porcija voća i povrća dnevno u 2011. godini, dok za devojčice istog uzrasta taj broj iznosi 20% .

Poziv za buđenje
Komentarišući nalaze o gojaznosti, Tam Fraj, počasni portparol Nacionalnog foruma o gojaznosti kaže: „Ove cifre su tragične. Ministarstvo zdravlja želi da verujemo da se gojaznost smanjuje, ali činjenice govore same za sebe.“
Ministar zdravlja dr Dan Poulter kaže u izjavi: „Ovi podaci su otrežnjujući podsetnik da imamo jednu od najviših stopa gojaznosti u zapadnom svetu i da ovi problemi mogu izazvati određene zdravstvene tegobe opasne po život, kao što su tip 2 dijabetesa i srčana oboljenja, a sve to pravi pritisak na zdravstveni sistem.“
„Već smo preuzeli glavnu reč u nameri da pomognome ljudima da naprave zdravije izbore, sa industrijom hrane smo postigli rezultate u smanjenju masti, šećera i soli u namirnicama i zahvaljujući našim kampanjama, sve više i više dece i porodica dobija potrebne informacije o tome kako se treba pravilno hraniti i vežbati.“
Pouke
Ovo se ne dešava „tamo negde“ – gojaznost je manje ili više prisutna i kod nas. Ono što zabrinjava je to da će velika stopa gojaznosti „zakucati ubrzo na naša vrata“ jer kako se ponašamo kao društvo i kao pojedinci, to je neizbežno. Gojaznost sama po sebi nosi mnoge probleme, ali ona i povećava stopu dijabetesa, bolesti srca i bolesti krvnih sudova.
Prihvatili smo skoro sve negativnosti „savremenog života“: više stresne žurbe, više sedenja, manje fizičkih aktivnosti, nezdrava ishrana (brza hrana, mnogo mesa i masti, malo ribe, veliki obroci, malo kuvane hrane, malo voća i malo povrća…), što može u narednom periodu znatno povećati gojaznost u našim krajevima.
Zato je veoma bitno da što pre počnemo od sebe i od svoje dece: povećajmo umerene fizičke aktivnosti, smanjimo sedenje i ležanje (uz TV i kompjuter), smanjimo količinu visokokalorične hrane i kaloričnih napitaka (alkohol, pivo, grickalice, gazirani sokovi, slatki sokovi..), a povećajmo količine voća i povrća u jelovniku (mahunarke, salatno povrće, koštunjavao voće, sveža voće, kompoti…).

Ostavite komentar

Ostavite komentar