Gojaznost ili pandemija
Gojaznost je aktuelni poroblem vremena u kome živimo. Jedna novija studija pokazala je da u većini razvijenih zemalja preko 50% populacije ima višak kilograma. Razlozi za ovakve rezultate dobro su poznati. Mnoge osobe nedovoljno praktikuju fizičku aktivnost ili je ne praktikuju uopšte, a pri tom konsumiraju previše visokokaloričnih namirnica – zasićenih masti i prostih šećera.
Jednostavnim jezikom rečeno, energetska potrošnja je manja od energetskog unosa. Nažalost, to nije slučaj samo sa odraslim osobama. I deca su sve manje aktivana. Šta činiti? Rešavanje problema obuhvata povećanje aktivnosti i smanjenje energetskog sadržaja namirnica (pre svega masti) u ishrani.
Zbog svega navedenog, tačno i precizno određivanje telesnog sastava predstavlja najbolji način za procenu gojaznosti, najbitniju komponentu planiranja ishrane i savremenog programa treninga. Nažalost, obično se koristi samo vrednost telesne mase.
Postoje formule koje nam nude mogućnost izračunavanja idealne telesne mase. U popularnoj literaturi najčešće se koristi telesna visina minus 110, dok zdravstveni radnici koriste ideks telesne mase (body mass index – BMI). To je indeks koji dobijamo ako vrednost telesne mase (kg) podelimo sa vrednošću kvadrata telesne visine (m).
| Indeks | Uhranjenost |
| -20 | nedovoljna uhranjenost |
| 20-24,9 | normalna uhranjenost |
| 25-29,9 | I stepen gojaznosti |
| 30-39,9 | II stepen gojaznosti |
| 40 i više | III stepen gojaznosti |
Ovi indeksi govore o visinsko-težinskom odnosu, ali ne nude podatke za analiziranje telesne građe. Telesna građa i procenat masnog tkiva kao njen deo – u direktnoj su vezi sa zdravljem i fizičkom formom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.