Gojaznost – sve veći problem

Problem gojaznosti se u razvijenim zemljama stalno prati, pa tako ne iznenađuje novi izveštaj iz Amerike koji navodi da je samo jedna trećina Amerikanaca na tzv. zdravoj i normalnoj težini, dok je ostatak populacije gojazan ili ide ka tome da postane gojazan. Prema izveštaju, oko 35% muškaraca i 37% žena je gojazno, a 40% muškaraca i 30% žena ima višak kilograma.

Foto: Roverin/Pixabay.com

Foto: Roverin/Pixabay.com

Doktorka Lim Jang sa Medicinskog univerziteta u Sent Luisu navodi i podseća da je gojaznost povezana sa brojnim zdravstvenim problemima kao što su dijabetes, srčana oboljenja, artritis i kancer.

Dalje se u saopštenju navodi da će ova generacija Amerikanaca imati kraći životni vek nego prethodne generacije, a gojaznost je jedan od najvećih krivaca za takvo stanje, jer je prisutna u mnogim hroničnim bolestima današnjice.

Novi izveštaj prikazao je podatke skupljene od 2007. do 2012. godine, gde je bilo uključeno 15.000 muškaraca i žena uzrasta preko 25 godina. Na osnovu podataka, procena je da je u Americi više od 36 miliona muškaraca i oko 29 miliona žena gojazno.

Podsećanja radi, višak kilograma i gojaznost definisani su indeksom telesne mase (BMI), a višak kilograma je sa indeksom od 25 do 29,9, dok se preko toga osoba smatra gojaznom.

Poređenje koje je služilo istraživačima da donesu ovakve zaključke napravljeno je na osnovu ankete rađene između 1988. i 1994. godine. Tada se 63% muškaraca i 55% žena smatralo gojaznim. Danas je to 75% muškaraca i 67% žena.

Današnji podaci za istraživače nisu iznenađenje. Problem gojaznosti ne može se rešiti samo medicinski. Broj nezdravih kalorija kroz različite vrste hrane u konstantnom je porastu. Fizička neaktivnost takođe je sve prisutnija, pa se predlaže da zajednice motivišu građane na pešačenje, trčanje ili vožnju bicikla. Samo malo više hodanja ili vožnja bicikla značajno bi povećalo fizičku aktivnost cele nacije.

Na kraju, ali ne i manje važno, mora se naći način za poboljšanje dostupnosti zdrave hrane. Trenutno je brza i prerađena (nezdrava) hrana sa puno masti i soli mnogo pristupačnija i jeftinija u celoj državi u odnosu na zdravu hranu.

Danas ekonomska računica svakog pojedinca i porodice nalaže da se brzo i jeftino hrani. Teže dostupna i skuplja zdrava hrana nije ekonomski privlačna, ali se takav stav u celoj zajednici i državi jednostavno mora promeniti.

Napomene

Pa ipak, nije toliko velika razlika u cenama između zdrave i „nezdrave hrane“, između brze hrane i čorbice, između grickalica i voća i povrća, između vode i sokova u odnosu na gazirana pića i pivo. Dostupnija je nazdrava hrana i reklame za nju su na svakom mestu i mnogo su atraktivnije. Sa druge strane, postoje i ukorenjene navike da se unosi brza hrana, grickalice, gazirani sokovi i pivo…

Dati su podaci za Ameriku, a slično je i u razvijenim zapadnim zemljama. Na sreću, mi kasnimo za Zapadom pa kod nas još nema toliko gojaznih osoba, mada ih je sve više i više. Na nesreću, pratimo „zapadne trendove“ pa sve više jedemo: brzu hranu, aditive, grickalice, gazirana pića… Takođe, zabrinjava podatak da naš prosečan građanin (i dete) sve više vremena provodi u sedećem položaju, a sve je manje fizičkih aktivnosti.

Podsećamo vas da vi i vaša deca što više razmišljate o zdravoj hrani: voće, povrće, kuvana jela, riblje meso… Što manje koristite: crvena masna mesa, prerađenu i brzu hranu sa aditivima i trans mastima. Potrebno nam je i što više aktivnosti, sporta, šetnje, vožnje bicikla, plivanja…

Pročitajte stručne članke o problemu gojaznosti.

Ostavite komentar

Ostavite komentar