Imuni sistem i gojaznost
Imuni sistem može imati važnu ulogu u kontroli težine. Naučnici su kroz eksperimente na miševima saznali da imune ćelije utiču na gojaznost, a novi rezultati pokazuju da isto važi i za ljude.
Otkriveno je da su ćelije ILC2 bile prisutnije kod mršavih nego kod gojaznih ljudi. U ekspirementima sa miševima ispostavilo se da ILC2 podstiče razvoj specifičnih masnih ćelija koje sagorevaju kalorije. Upravo zato nije jasno zašto ILC2 ćelije kod gojaznih ljudi ne funkcionišu kako treba. “Moramo da izgradimo novi pristup borbi protiv gojaznosti” – rekao je Dejvid Artis, prof. imunologije na koledžu u Njujorku.
U poslednjih nekoliko godina istraživači više obraćaju pažnju na to kako imuni sistem utiče na metabolizam i kontrolu težine, što možda iznenađuje, jer je imuni sistem poznat po odbrani od infekcija, rekao je Artis. On je objasnio da imuni sistem ima sposobnost evoluacije nekih komponenti i na taj način “komuncira” sa masnim tkivom u višku kilograma, radi promene metabolizma tela.
„Ideja da su imuni sisitem i metabolizam povezani – nije nova“, rekao je Čarls Bilington, endokrinolog sa Univerziteta u Mineapolisu. On je napomenuo da ljudi koji imaju alergijsku reakciju ili povredu idu u “hipermetabolizam” ili naglo sagorevanje kalorija.
Bilington je rekao i da novija istraživanja pokazuju da imuni sistem i metabolizam mogu dugoročno da kontrolišu težinu. Međutim, on smatra da postoji mnogo nepoznanica, najviše o preklapanju imunog sistema i metabolizma, a one još uvek nisu dovoljno razjašnjene.
Sa druge strane, Artis i kolege žele da znaju da li ILC2s kao grupa ćelija imunog sistema, pored borbe protiv infekcija i alergija, može imati i neku drugu funkciju.
Istraživači su počeli sa uzorcima stomačnog sala gojaznih ljudi i osoba normalne težine. Ispostavilo se da masti gojaznih ljudi imaju manje ILC2s ćelija, baš kao i gojaznih miševa koji su pre toga ispitivani u labaratoriji.
Istraživači su testirali na miševma protein interleukin-33, koji se ponaša kao hemijski prenosilac među ćelijama. Otkrili su da pojačan ILC2s u beloj masti životinja povećava sagorevanje kalorija. Bela mast skladišti dodatne kalorije i uočljiva je recimo kod “pivskog stomaka”, ali postoji i braon mast, koja zauzima malo prostora i sagoreva kalorije koje stvaraju temperaturu tela.
Naučnici su već dugo zainteresovani za povećanje braon masti. No, osim bele i braon masti, tu je i treća vrsta masti – tzv. bez-mast. Kao i braon mast, i ona sagoreva kalorije i stvara temperaturu tela, što može imati važnu ulogu u sprečavnju gojaznosti. U eksperimentima koji su vršeni na životinjama, ćelije ILC2s povećavaju sagorevanje kalorija povećanjem bez-masti.
Šta to znači za ljude?
„Očigledno je da ima još puno posla u ovim istraživanjima, ali je cilj da se razviju novi pristupi u lečenju gojaznosti, kao i bolje razumevanje komunikacije između imunog sistema i masnih naslaga“, rekao je Artis.
Bilington je dodao da će to biti dug put, jer su metabolizam i kontrola težine složeni, pa za sada nema magičnog rešenja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.