Manje šećera – manja gojaznost

Nova istraživanja su ustanovila da je manje šećera u ishrani povezano sa gubitkom, a više šećera u ishrani sa povećanjem telesne težine. Istraživači su analizirali rezultate 30 kliničkih i 38 drugih ispitivanja, a cilj im je bio da sumiraju dokaze o povezanosti šećera iz ishrane i telesne težine kod odraslih i kod dece.
Stručnjaci su godinama povezivali visok nivo šećera iz ishrane, uključujući i slatku hranu i pića, sa gojaznošću i visokim rizikom od hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca i dijabetes.
O istraživanju
Od 2003. godine Svetska zdravstvena organizacija preporučuje maksimalni unos dodatnog šećera u iznosu od 10% dnevnih kalorija. Dodatni šećer podrazumeva šećer koji se dodaje namirnicima od strane proizvođača, profesionalnih kuvara ili potrošača, kao i prirodni šećer koji se nalazi u voćnim sokovima, sirupima i medu.
U nekim od istraživanja, odraslim osobama je rečeno da smanje unos šećera. Oni koji su to uradili blago su gubili težinu. Tokom ovakvih istraživanja koja su trajala do osam meseci, prosečan gubitak težine bio je oko 0,8 kilograma. Učesnici koji su povećali unos šećera u istom periodu povećali su svoju težinu za gotovo isti iznos. Sve studije su trajale u rasponu od 10 nedelja do osam meseci.
Veza između šećera i težine bila je manje dosledna kod dece, a istraživači smatraju da je to zbog toga što većina dece nije sledila savete o ishrani. Međutim, kada su istraživači obratili pažnju samo na vezu između prekomerne težine i navike dece o upotrebi slaktih napitaka, rezultati su pokazali značajnu povezanost. Deca koja su najviše konsumirala slatka pića imala su 1,5 veće šanse da u roku od godinu dana postanu gojazna.
U istraživanjima gde su šećeri (vrsta ugljenih hidrata) zamenjeni drugim ugljenim hidratim, nije bilo značajnih promena u težini.
Reakcija industrije
Proizvođači slatkiša, naravno, brane svoju branšu, pa Američko udruženje za šećer smatra da je ovo istraživanje klasičan primer pogrešnog predstavljanja naučnog rada.
Ovo istraživanje potvrđuje da je pri gubitku telesne težine važan manji broj unetih kalorija, a ne konkretno kalorija iz šećera. Kako su autori sami naveli, nije bilo promena u težini kada su kalorije iz šećera zamenjene kalorijama iz ugljenih hidrata. To ne dokazuje da šećer ima jedinstven uticaj na telesnu težinu, navodi se u njihovom saopštenju.
Perspektiva
„Rezultati istraživanja sugerišu da šećer povećava telesnu težinu pre sve svega zbog ohrabrivanja prejedanja,“ kaže Valter Vilet, šef katedre za ishranu na odeljenju za opšte zdravlje na Harvardu i dodaje da i pored toga ostaju mnoga neodgovorena pitanja u vezi sa šećerom i težinom.
„Granica od 10% može se smatrati realnim ciljem, jer to znači da bi trebalo da se unese samo 200 kalorija dnevno iz šećera“, kaže on.
„Još jedan način da se smanji unos šećera jeste da se umesto voćnih sokova jede sveže voće, jer šećer iz voća nije povezan sa povećanjem telesne težine“, kaže Ping Žou, dečji ednokrinolog na Montefiore dečjoj bolnici u Njujorku.
Šećer se smatra krivcem za kvarenje zuba, gojaznost, bolesti srca, dijabetes, bolesti jetre, neke vrste raka, kao i hiperaktivnost. Međutim, do sada je čvrsto uspostavljena samo veza sa karijesom.
Studije koje se bave ishranom veoma su nezahvale jer istraživači često moraju da se oslanjaju na učesnike istraživanja koji bi trebalo da navedu šta su jeli tokom protekle nedelje, meseca ili godine. Postoji mnogo toga što može uticati na to da se ljudi detaljno podsete svojih navika u ishrani.
Još jedan problem sa pronalaženjem čvrste veze između upotrebe šećera i bolesti jeste to što je šećer veoma širok pojam koji obuhvata sve, od običnog šećera (saharoze) do skroba i pektina. Studije su sklone tome da šećer definišu drugačije, što otežava upoređivanje rezultata istraživanja.
Kako bi saznali da li postoji veza između upotrebe šećera i telesne težine, istraživači su ispitivali samo određenu kategoriju šećera pod nazivom "dodatni šećeri". To su zapravo monosaharidi i disaharidi koji se dodaju namirnicama od strane proizvođača, kuvara ili potrošača, kao i prirodni šećer prisutan u medu, sirupima i voćnim sokovima, a to je saharoza, fruktoza, glukoza i laktoza.
Šta to znači za nas?
Ova studija podržava tezu da konsumiranje previše šećera, naročito iz zaslađenih napitaka, može učiniti da se dobije na težini. Gojaznost ili višak kilograma stavlja vas u opasnost od bolesti srca, dijabetesa, osteoartritisa, kao i nekih vrsta raka. Šećer bi trebalo da čini ne više od 10% ukupnog unosa kalorija.
Šećer i slatkiši su dobri za osobe koje se bave fizičkim aktivnostima i kojima je potrebna “dodana energija”, dok dodatni šećer osobama koje pretežno sede samo dodaje “kilažu”.
Još jednom se pokazalo da umerenost u ishrani doprinosi zdravlju. Osobe koje ionako mnogo jedu jedu mnogo slatkiša, pa tako unose i mnogo šećera, a to samo dodatno dovodi do nagomilavanja kalorija.

Ostavite komentar

Ostavite komentar