Uzroci emocionalnog prejedanja (2)

U praistorijsko doba, kao i danas, hrana je imala ulogu telesnog goriva. Danas nam je to gorivo potrebno da bismo se izborili sa nagomilanim poslovnim obavezama, kao što je nekad bilo potrebno u borbi protiv sabljozubog tigra. Neke stvari nikad se ne menjaju – nije savremeni čovek „izumeo“ stres, već su stresne situacije oduvek postojale.

Foto: RyanMcGuir/Pixabay.com

Foto: RyanMcGuir/Pixabay.com

Kada imamo neka bitna poslovna dešavanja, zašto najčešće posežemo baš za čokoladicama? Zato što sve što je ispunjeno šećerom i masnoćama u mozgu pokreće oslobađanje hemikalija koje čine da se kratko osećamo dobro, poput endorfina. I to je pozitivno rešenje u borbi protiv stresa, ukoliko je konsumiranje čokoladica umereno. A ako smo skloni prejedanju, to nije rešenje, već postaje samo po sebi – novi uzrok stresa.

Kod nekih ljudi kompulzivna potreba za uzimanjem hrane postaje negativni obrazac, kome osoba ne može da se odupre. Takvo ponašanje ima izvesnih sličnosti sa potrebom za drogom kod narkomana (samo je, naravno, u ovom drugom slučaju to mnogo intenzivnije).

Emocionalno prejedanje može biti nešto što se u psihologiji naziva uslovljenim ponašanjem: kada se na određeni stimulans uvek reaguje na isti način. Kao primer navešćemo osobu koja uvek posle teškog dana na poslu olakšanje nalazi u kesici čipsa, koju mehanički kupuje.

Postoje i genetski razlozi za prejedanje: ako su vaši bliži preci bili skloni ovoj štetnoj navici, vaše šanse su dva puta veće da joj podlegnete nego osobi koja nema takvo genetsko nasleđe. Takođe – nasledna je i sklonost ka preteranoj gojaznosti. Povremeno ćete čuti od neke gojazne osobe sledeće: „Bio sam na svim mogućim dijetama i strogo poštovao sva pravila. I ništa. Ništa ne pomaže.“ I to je istina – kod nekih ljudi, negativni genski faktor je toliko jak da je uzaludan svaki trud da se bitnije promeni postojeće stanje. Takođe, ako je neka osoba često na različitim dijetama, što uvek drastično menja sadržaj njenog jelovnika, to može prouzrokovati pad nivoa serotonina (neurotransmitera za dobro raspoloženje), kao kod osoba obolelih od anoreksije ili nekih teških bolesti.

Niko ne prekrši dijetu konsumirajući šargarepu ili brokoli. Uvek se posegne za nekvalitetnom i kaloričnom hranom poput pice, čipsa ili koka-kole. Za to postoji psihološki razlog: nezdrava hrana je zabranjeno voće.

Prepoznajte prejedanje na vreme, da ne bi preraslo u nešto štetnije. Jedete da biste živeli, a ne obrnuto!

Pogledajte komentare (7)

7 komentara

  • Svetlana Pavlović

    U potpunosti se slažem sa svim što piše u članku. Još bih dodala da ne mora samo genetika da bude u pitanju. To može biti neka osoba s kojom niste u srodstvu, ali koju ste prinuđeni da viđate svakodnevno, koja je naravno korpulentnija. Samo njeno prisustvo može biti podsticaj da se i sami debljate, verujte mi, jer sam iskusila. Naime, čim sam počela da izbegavam njeno društvo, situacija se drastično promenila.

  • Tamara K

    Slažem se sa svim komentarima, ali ja upravo taj problem imam. Najgore mi je za vreme ispitnog roka i u zimskim periodima.

  • Jelena J

    Treba naći neku „zlatnu sredinu“. Čovek sebe ne treba da uništava dijetama, ali isto tako treba voditi računa i o svom zdravlju tako što neće uzimati hranu više no što je potrebno. Umerenost je vrlina koju je danas teško posedovati, ali i nije nemoguće!

  • Desanka Jajić

    Volela bih da pobegnem od slatke ishrane…

  • Danica Velinov

    Joj, što volim zabranjeno voće!

  • Miljana Petrović

    Hm, slažem se. Izborite se sa tim, jer može postati još gore.

  • Sanja Kapelan

    Živa istina!

Ostavite komentar