Neefikasnost antibiotika
Više od 15% terapija antibioticima protiv zajedničkih infekcija u 2012. nije uspelo, što je više od 12% u odnosu na poslednje dve decenije.
Istraživači sa Univerziteta u Kardifu zasnivaju svoje tvrdnje na analizi delovanja lekova propisanih uz skoro 11 miliona recepata u periodu od 1991. do 2012. godine.
Utvrđeno je da je za infekcije sinusa, grla, disajnih puteva i pluća, zajedno sa infekcijama kože i infekcijama mekih tkiva, kao i za akutne infekcije srednjeg uha – ukupna stopa neuspeha povećana sa 13,9% na 15,4%, što je 12% više neuspeha u odnosu na period pre 22 godine.
Tokom ovog perioda, antibiotska terapija za niže respiratorne infekcija, kao što su brohnhitis i upala pluća, pokazala je povećanje stope neuspeha od 35%.
Rezistencija na antibiotike
Kod zdravstvenih radnika došlo je do povećanja zabrinutosti u poslednjih nekoliko godina, zbog povećanja antibiotske rezistencije i nedostatka novih antibiotika. To je dovelo do straha da će u narednim godinama mnoge zajedničke infekcije možda biti teško ili nemoguće lečiti pomoću postojećih antibiotika.
Autori istraživanja smatraju da situacija nije baš tako alarmantna kako su neki izjavljivali, ali i dalje postoje razlozi za zabrinutost.
Zabrinutost
Vodeći autor studije profesor Kreig Kurie sa Univerziteta u Kardifu izjavio je u saopštenju: „S obzirom na nedostatak razvoja novih antibiotika, raste neefikasnost postojećih antibiotika koji se propisuju kroz primarnu zdravstvenu zaštitu, što postaje zabrinjavajuće. Postoji pogrešno mišljenje da rezistentnost na antibiotike predstavlja opasnost samo za hospitalizovane pacijenate. Primena antibiotika na koje su bakterije otporne, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, najvažniji je faktor rizika od infekcija.“
Istraživači napominju da postoji jasna veza između stope neuspeha u lečenju antibioticima i povećanja broja recepata sa prepisanim antibioticima. Između 2000. i 2012. godine procenat infekcija koje su lečene antibioticima porastao je sa 60% na 65%, što je period s najvećim porastom stope neuspeha lečenjem antibioticima.
Bolje praćenje recepata
Autori pozivaju na bolje praćenje propisivanja antibiotika i bolju analizu postignutih rezultata u korišćenju. Veoma je važno da pacijenti primaju odgovarajući lek i minimizuju nepotrebno korišćenje antibiotika. Nepotrebno korišćenje antibiotika podstiče otpor mikroba na antibiotike, produžava trajanje bolesti, a u nekim slučajevima može da dođe i do smrti pacijenta, jer lek „ne deluje“ na uzrok bolesti.
Komentarišući istraživanja, dr Suzana Hopkins, epidemiolog iz Engleske, kaže: „U Engleskoj su državni organi objavili smernice u kojima se preporučuje za koje infekcije koje antibiotike treba koristiti. I zdravstveni radnici su upoznati sa tim koji antibiotci nisu prikladni za pojedine infekcije. Iskustva su pokazala da se tamo gde ne poštuju ove smernice, broj neuspešnih terapija povećava, naročito kod bronhitisa, pneumonije i celulitisa.“
Dr Hopkins je naglasila: „Otpornost bakterija na antibiotike postaje sve veći problem. Preporučujemo svim lekarima da prate savete date u smernicama kako bi se ograničile mogućnosti neuspeha lečenja pacijenata. Antibiotici se ne preporučuju za kašalj i prehlade.“
Napomena
Naše zdravstvo takođe daje određene smernice lekarima, tako da pacijenti treba da znaju da samoinicijativno uzimanje antibiotika verovatno neće koristiti, već samo naneti štetu.
Veoma je važno da se kad god je moguće, antibiotici koriste prema antibiogramu, jer će se tada pravi antibiotik koristiti za pravu bolest i neće se pomoći bakterijama da se „navikavaju“ na antibiotike.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.