Pacijenti „predosećaju“ prehladu

Kada biste ocenili svoje zdravlje dok se osećate loše, možda biste predvideli i rizik od dobijanja prehlade – zaključci su nove naučne studije.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Psiholozi sa Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu anketirali su 360 zdravih odraslih osoba od 18 i 55 godina popunjavanjem upitnika za jednostavnu samoprocenu. Ispitanici su dosta tačno predvideli svoju podložnost prehladi.

„Kada stariji pacijenti smatraju da se zdravstveno loše osećaju, utvrđeno je da veliki broj njih predvidiđa stvarno pogoršanje svog zdravstvenog stanja, uključujući i povećani rizik od smrti„, rekao je vođa studije Šeldon Koen, profesor psihologije na Univerzitetu Karnegi Melon.

Koen kaže da je ustanovljena veza bila značajna čak i nakon objektivnih pokazatelja zdravlja, kao što su fizički pregledi, medicinska dokumentacija i hospitalizacija.

„Želeli smo da ispitamo da li pacijenti kada ocenjuju svoje zdravlje efikasno predviđaju i stanje svog imunog sistema i da li to zavisi od zdravstvene prakse i socio-emocionalnih faktora“, rečeno je u univerzitetskom saopštenju.

Nakon završetka „samoocenjivanja“, volonteri su izloženi virusima prehlade i praćeno je njihovo stanje narednih pet dana. Otprilike kod trećine došlo je do „stvarne“ prehlade. Oni koji su ocenili svoje zdravlje kao osrednje, dobro ili vrlo dobro – imali su više od dva puta veće šanse za prehladu od onih koji su ocenili svoje zdravlje kao odlično. Niko od učesnika, na početku ankete, nije ocenio svoje zdravlje kao loše.

Istraživači su tražili povezanost između uzroka i posledica, odnosno između osećaja i rizika od prehlade i drugih infekcija. Pretpostavlja se da postoji povezanost i da ona može biti posledica suptilnih osećaja ili simptoma koje telo prima kao signale od imunog sistema.

Postoje neke stvari koje znamo o našim telima, a koje lekari ne mogu lako detektovati„, napominje profesor Šeldon Koen.

Nalazi ukazuju na to da je za lekare veoma korisno da pitaju pacijente da ocene svoje zdravlje jer bi im to dosta pomoglo u dijagnozi. To podrazumeva više razgovora na relaciji pacijent-lekar tokom pregleda. Rezultati ukazuju na to da bi pregledi lekara i razgovori sa pacijentom trebalo da budu duži i sadržajniji, a ne skraćeni „raznim normama i normativima“.

Rezultati studije nedavno su objavljeni u izdanju časopisa „Psychosomatic Medicine“.

Ostavite komentar

Ostavite komentar