Svako od nas nosi svoj oblak bakterija

Tvrdnja da svuda oko nas ima bakterija i klica zaista je tačna, što ne znači da su sve bakterije i klice opasne. Naučnici su došli do zaključka da svaki čovek „emituje oblak mikroba“, ma gde se nalazio, i da svako ima „oblak specifičnog sastava“.

Foto: Geralt/Pixabay.com

Foto: Geralt/Pixabay.com

Studija je pokazala da se, na osnovu uzorka vazduha oko pojedinca u zapečaćenoj komori, tj. na osnovu sastava njegovog posebnog „oblaka bakterija“ (koji se širi oko njega), može odrediti o kojoj se osobi radi. Osoba se, dakle, može identifikovati.

„Očekivali smo da ćemo detektovati ljudske mikrobe u vazduhu oko neke osobe, ali smo bili iznenađeni kada smo saznali da možemo identifikovati većinu samih osoba koje su boravile u nekoj prostoriji samo na osnovu uzorka i identifikovanja njihovih oblaka mikroba„, izjavio je autor studije Džejms Mejdov sa Univerziteta Oregon.

Odavno je poznato da su ljudi domaćini mnoštva uglavnom korisnih mikroba (bakterija i klica), kako iz gastrointestinalnog trakta, tako i iz površinskog sloja kože. Tu koloniju organizama naučnici su nazvali mikrobioma.

Istraživači iz Oregona zaključili su da ljudi emituju neke od svojih mikroba u jednoj vrsti izmaglice oko sebe.

U studiji je tim gospodina Džejmsa Mejdova testirao vazduh koji se nalazio oko 11 različitih osoba dok su bile zatvorene u sanitetskoj komori.

Istraživači su otkrili da se prisustvo većine ljudi može identifikovani čak četiri sata nakon izlaska iz komore – samo na osnovu analize oblaka bakterija u vazduhu koje su ti ljudi ostavili za sobom.

Različite kombinacije nekoliko grupa bakterija (koje su najčešće kod ljudi), predstavljaju ključ koji izdvaja pojedince, tvrdi istraživački tim.

Ključni vrste bakterija kod ljudi:

  • streptokokoke – koje se obično nalaze u ustima
  • propionibakterijum i korinebakterijum – koje se obično nalaze na koži

Naši rezultati potvrđuju da se sastav mikroba u prostoru razlikuje oko svakog čoveka i da pojedinci oslobađaju „personalizovane oblike mikroba“, rekli su istraživači.

Istraživači smatraju da će ovi nalazi poboljšati razumevanje širenja zaraznih bolesti u zgradama, ali će, s druge strane, ponuditi i nove načine identifikovanja osumnjičenih za krivična dela.

Rezultati istraživanja objavljeni su nedavno u časopisu „PeerJ“.

Ostavite komentar

Ostavite komentar