Treba li se vakcinisati protiv gripa?

Sezona gripa u Srbiji već je počela, a u odnosu na prošlu godinu, nešto je veći broj registrovanih slučajeva oboljenja sličnih gripu. Najugroženija su deca do 4 godine starosti.

Za zaštitu stanovištva od gripa već je obezbeđeno 248.256 doza vakcina Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ Beograd, a vakcine su distribuirane širom Srbije i vakcinacija je u toku. Državni organi su na osnovu podataka o kvalitetu vakcine odlučili da se nabavi „Sanofi Pasterova“ vakcina „Vaksigrip“ iz najnovijih i najbezbednijih generacija vakcina . Sastav vakcine protiv gripa određuje Svetska zdravstvena organizacija na osnovu cirkulišućih virusa.

Foto: Valelopardo/Pixabay.com

Foto: Valelopardo/Pixabay.com

Podsećamo da je prema zvaničnim podacima u toku prošle godine u Srbiji vakcinisano 216.256 osoba protiv gripa, a na raspolaganju je bilo 243.130 doza vakcine.

Napominjemo da je bojazan od vakcine protiv gripa neopravdana, pošto od tih vakcina u prošlosti gotovo da nije bilo zdravstvenih komplikacija, a najviše koristi imale su starije osobe.

Kod pojedinih ljudi postoji neopravdan strah od raznih vakcina pa i od vakcine protiv gripa. U nedavnoj prošlosti bilo je nekih „finansijskih malverzacija“ povodom vakcine protiv gripa, ali nije bilo pritužbi na kvalitet vakcine.

Sve vakcine koje se koriste na teritoriji Republike Srbije strogo su kontrolisane od stručnih državnih organa.

Podsećamo da u Srbiji odavno nema bolesti koje su suzbijene redovnim vakcinacijama, pa tako, na primer, nije bilo pojave poliomijelitisa duže od 17 godina, ali su pojedini pacijenti donosili ovu bolest u Srbiju iz drugih krajeva sveta gde vakcinacija nije redovna.

Grip

Grip predstavlja ozbiljnu sezonsku virusnu bolest respiratornih organa zarazne prirode. U našim krajevima grip počinje oktobra, a „najjači je“ u periodu decembar-januar i traje do marta-aprila. Grip je akutna infekcija koju izazivaju različiti sojevi virusa.

Većina obolelih od gripa preboli bolest sa blagim simptomima i „na nogama“, ali je važno mirovati i „pošteno odležati“ bolest.

Koliko grip može da bude opasan – govore statistički podaci za Ameriku (a oni su proporcionalno slični i za našu zemlju): 5-20% ukupne populacije u sezoni biva zaraženo virusom gripa, više od 200.000 osoba biva hospitalizavno usled ozbiljnosti stanja, a približno 36.000 osoba godišnje umre u Americi od posledica gripa. Procene su da u svetu godišnje od gripa umre 300 000 do 500 000 ljudi.

Intenzitet stanja, odnosno bolesti, varira i može biti blage, kao i jako ozbiljne, a u pojedinim slučajevima čak i fatalne prirode. Stoga je najpreporučljiviji način zaštite protiv ove bolesti vakcinisanje, i to svake godine.

Simptomi sezonskog gripa su nagli porast temeperature, kašalj, bol u grlu, bolovi u mišićima, glavobolja, groznica i slabost. Grip kod zdravih osoba traje 3-4 dana, ali kod hroničnih bolesnika može da izazove ozbiljne kompikacije.

Kako se grip prenosi sa čoveka na čoveka?

Grip je primer kapljične infekcije koja se lako prenosi. Prilikom kašlja i kijanja inficirane osobe u okolinu izbacuju se kapljice tečnosti u kojima su virusi. Osobe u okruženju udišu te kapljice tečnosti zajedno sa virusima, ili kapljice kontaminiraju njihove ruke ili površine u prostoriji. Dodir kontaminiranih površina i zatim dodir usta ili nosa može isto tako da bude put prenosa virusa gripa.

Vakcina

Otkriće vakcina za prevenciju određenih infektivnih bolesti predstavlja revolucionaran korak u istoriji medicine. Vakcine su spasle živote miliona dece i osoba svih starosnih grupa širom sveta. Ovde se ubraja i vakcina protiv sezonskog gripa (influence). Aktuelna medicina ima definisan i jasan stav u pogledu vakcina, uključujući vakcinu protiv sezonskog gripa.

Najpodesnije vreme za vakcinu protiv gripa jeste mesec oktobar.

Vakcinacija je proces stvaranja imuniteta protiv infekcija. Tom prilikom se u organizam unose veoma male količine oslabljenih ili umrtvljenih oblika infektivnog agensa putem injekcija. Uneseni virus stimuliše imuni sistem organizma da stvara antitela. Antitela su sposobna da prepoznaju i efikasno unište infektivne agense kad organizam sledeći put bude u kontaktu sa uzročnikom.

Ko treba da se vakciniše protiv gripa?

Protiv sezonskog gripa treba da se vakcinišu rizične grupe:

  • deca starosti od 6 meseci pa sve do 19 godina
  • roditelji ili osobe odgovorne za decu mlađu od 6 meseci, s obzirom na to da su deca ove dobi previše mlada za vakcinisanje
  • osobe sa hroničnim bolestima (hronična opstruktivna bolest pluća, astma, šećerna bolest, srčane bolesti, bubrežna oboljenja i oboljenja jetre)
  • trudnice (deo imuniteta prenose na novorođenče i tako ga u prvim mesecima života štite od gripa)
  • osobe starije od 60 godina
  • osobe koje žive sa bolesnima ili neguju bolesnike sa visokim rizikom od teških komplikacija
  • osobe koje su u kontaktu sa velikim brojem ljudi: zdravstveni radnici, šalterski službenici, radnici u kulturnim ustanovama, vaspitači i osoblje u školama
  • osobe koje žive i rade u „zatvorenim“ kolektivnim grupama – obdaništima, školama, zatvorima i kasarnama
  • lica u gerontološkim centrima i osobe koje o njima brinu

Moguće neželjene reakcije nakon vakcine

Retko se dešava crvenilo na mestu vakcine, otok, blagi bol, a ređe dolazi do pojave povišene temperature. Alergije na vakcinu zaista su retke.

Važno je da osoba, ili dete, bude zdravo pre vakcinacije, tada su i komplikacije ređe. Zato bi bilo dobro da pedijatar pregleda dete pre vakcinacije.

Kome se NE SME dati vakcina protiv gripa?

  • pacijentima koje imaju temperaturu preko 38 stepeni Celzijusovih
  • osobama alergičnim na kokošija jaja i belančevine pilećeg porekla
  • licima sa težom reakcijom nakon dobijanja prethodne vakcine protiv gripa
  • deci mlađoj od 6 meseci

Razlozi za vakcinaciju

1. Svake godine od gripa u našoj zemlji oboli nekoliko hiljada ljudi, a kod nevakcinisanih osoba komplikacije nisu retke i mogu biti opasne, naročito kod dece.

2. Vakcinisane osobe ili ne dobiju grip ili prođu sa minimalnim komplikacijama tokom epidemije.

3. Imunitet posle vakcine trje 6-12 meseci.

4. Vakcina protiv gripa može se davati istovremeno i sa drugim vakcinama.

5. Rezultati pokazuju da je vakcina protiv gripa efikasna u 50-70% slučajeva. Ako se većina članova društvene zajednice imunizuje, bolest ne može da se širi, što ima za posledicu bolju zaštitu svih osoba, čak i onih suviše mladih za vakcinaciju ili onih koji ne mogu da se vakcinišu. To je imunitet zajednice i veoma je značajan sa gledišta javnog zdravlja.

Ostavite komentar

Ostavite komentar