Aflatoksin i mleko

Ovih dana se u Srbiji, ali i susednim zemljama, digla velika buka oko pojave aflatoksina u mleku. Prisustvo povećanih količina ove otrovne i kancerogene supstance u mleku praćeno je mnogim kontradiktornim izjavama nadležnih i raznih “stručnjaka”.
Pored raznih izjava o sadržaju aflatoksina u mleku, smutnji su doprineli i načini uzimanja uzoraka za ispitivanje, kao i način izbora labaratorija za ispitivanje. Tako je došlo do toga da se ne zna ima li ili nema aflatoksina u mleku, gde ga i koliko ima.
Odakle aflatoksin u mleku?
Panika je nastala kada su ustanovljene “izvesne” količine aflatoksina u mleku, a tek onda su se mnogi setili da su pojedinci još septembra upozoravali na njegovo prisustvo u kukuruzu. Kasnije se tek “saznalo” da će aflatoksin preko kukuruza i domaćih životinja “ući” u mleko, jogurt, sir i meso…
Aflatoksin se najviše javlja kao neka vrsta buđi, naročito u kukuruzu i kikirikiju, ali mogu biti kontaminirani i sirak, proso, pirinač, pšenica, soja, suncokret, ljute papričice, crni biber, orasi, badem, pistaći, kokos…
Interesantno je da se aflatoksin javlja na kukuruzu kada je sušna godina uz pomoć vlage. Naime, kada je tokom leta suša, veliki broj kukuruznih zrna tokom sazrevanja prsne, a onda se usled dejstva insekata, rose, kišice u klipu stvori buđ i aflatoksini. Tokom berbe i obrade kukuruza, teško je aflatoksine odvojiti od zdravih zrna, a da ne dospeju u stočnu hranu.
Kada domaće životinje koriste zaraženu hranu, ona dospeva u organe za varenje, pa kasnije u meso, odnosno kod krava i ovaca i u mleko.
Koliko je aflatoksina dozvoljeno u mleku?
Kada se aflatoksin nalazi u namirnicama u veoma malim količinama, nema velikih negativnih uticaja po zdravlje. Ako se nađe u većim količinama u namirnicama, onda je veoma toksičan. Kada se kontaminirana hrana (mleko) u dužem vremenskom periodu koristi u ishrani (nekoliko godina), onda se aflatoksin kumulira u organizmu pa se tako povećava rizik od nastajanja karcinoma.
Svakako da nije poželjno “imati” aflatoksine u mleku, ali manja količina u kraćem vremenskom periodu nije “opasna po zdravlje”.
Prema zakonskim propisima za mleko koji važe u Srbiji, dozvoljeno je maksimalno 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu. U Americi je dozvoljena količina aflatoksina u mleku 0,5 mikrograma po kilogramu, a toliko je bilo dozvoljeno i kod nas do pre nekoliko godina. U zemljama Evropske unije dozvoljena količina aflatoksina je 0,025 mikrograma po kilogramu, dok u Mađarskoj nije dozvoljeno prisustvo aflatoksina u mleku.
Zabrinjavajuće je to da namirnice sa aflatoksinom različito deluju na odrasle u odnosu na decu jer uticaj zavisi od težine osobe. Računica je veoma prosta: veći uticaj aflatoksin ima kada se recimo 0,05 mikrograma rastvori na 10-20 kg dečije težine (mase) u odnosu na težinu odrasle osobe od 50-80 kg.
Može li se aflatoksin ukloniti iz mleka?
Ukoliko se aflatoksini već nađu u mleku, ne mogu se u potpunosti odstraniti. Mleko iz mlekara koje sadrži manje količine masnoća, obično sadrži više vode pa tako i koncentracija aflatoksina bude manja. Pored toga, obrada mleka u mlečne proizvode (jogurt, kiselo mleko, sir, puter…) usled raznih termalnih i biohemijskih reakcija relativno smanjuje prisustvo aflatoksina u ovim proizvodima.
Najefikasnije je kada se iz kukuruza izbace klipovi zaraženi aflatoksinima ili zrna koja su zaražena, ali je to veoma teško, skupo i komplikovano. Postoje metode i načini (fizički, termalni, hemijski, biološki, fermentacioni, zračenje …) da se koncentracija aflatoksina u stočnoj hrani drastično smanji.
Perspektiva
Na osnovu izjava nadležnih i akcija koje se preduzimaju u zemlji, stanje će se poboljšati veoma brzo iz sledećih razloga:

  • Ispitivanje ispravnosti mleka, ostalih sumnjivih artikala i stočne hrane je učestalo tako da će se sve sumnjive količine povući sa tržišta.
  • Velike količine nejkontaminiranijeg mleka već su povučene iz prodaje.
  • Ostalo neispravno mlako i mlečni proizvodi vrlo brzo će se povući iz prodaje.
  • Prestaće se sa proizvodnjom kontaminiranog mleka.
  • Odstraniće se iz ishrane zaražena stočna hrana.
  • Povećaće se kontrola uvozne hrane.

Šta činiti i kako zaštititi decu?
Običan građanin se uvek pita šta da radi, a prave odgovore niko ne nudi. Na osnovu navedenih mera nadležnih organa, možemo odahnuti i preduzeti neke mere za sebe. Preporučujemo:

  • Smanjite količinu mleka u ishrani narednih nekoliko dana, dok mere vlade ne počnu da deluju.
  • Koristite provereno mleko i proverene mlečne proizvode.
  • Koristite mlečne proizvode sa manjom količinom masnoća, jer je dokazano da je u njima koncentracija aflatoksina manja.
  • Izbegavajte upotrebu iznutrica narednih nekoliko nedelja pošto u iznutricama ima najviše štetnih materija.
  • Umesto mleka za ishranu možete koristiti sojino mleko (samo do 200 grama dnevno).
  • Koristite više voća i povrća u ishrani.
Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Dragana Radenković

    Pogrešno ste napisali. Nije alfatoksin, već aflatoksin, od gljivice Aspergillus Fllavus. Pozdrav

Ostavite komentar