Deca i gutanje hrane

Prema novim podacima, oko 34 dece se svakog dana primi u urgentne centre širom Sjedinjenih Država zbog davljenja hranom (prilikom gutanja), i pored edukativnih kampanja i drugih mera prevencije.
„To je veoma uobičajeno“ – kaže istraživač dr Geri Smit, direktor Centra za istraživanje povreda u bolnicama i politike na nacionalnom nivou za decu u Kolumbusu, Ohajo.
Statistika
Sa svojim kolegama, on je pogledao nacionalnu bazu podataka, upoređujući broj davljenja iz godine u godinu. Godine 2001. je oko 10.400 američke dece primljeno u bolnicu zbog nefatalnih gušenja od hrane. U periodu od 2001. do 2009. godine, godišnja procena iznosi oko 12.400 dece mlađe od 14 godina.
Istraživači su pogledali samo nefatalne slučaje, jer baza podataka koju su koristili ne pruža adekvatne informacije u vezi sa smrtnim slučajevima usled davljenja hranom.
Prosečna starost lečene dece bila je 4,5 godina. Starosna grupa dece od novorođenčadi do 4 godine iznosi oko 62% slučajeva. U uobičajene namirnice koje su izazvale probleme sa gutanjem spadaju slatkiši, meso, kosti, voće i povrće.
Predlozi
„Mislimo da mnogo više pažnje treba obratiti na davljenje hranom. Mere zaštite koje se koriste za igračke, kao što je etiketiranje na osnovu starosne grupe i drugo, mogu biti od pomoći radi smanjenja davljenja dece od hrane“, kaže on.
Smit predlaže etiketiranje hrane, edukaciju javnosti i redizajn pojedinih namirnica. Oznake na hrani mogu upozoriti roditelje na opasnosti od gušenja za malu decu, poput oznaka na igračkama.
„Kombinovanje strategija uvek daje najbolje rezultate. Mi znamo da je obeležavanje hrane jedna stvar koju možemo učiniti, ali iz iskustva, takođe znamo da to nije efikasna mera, kao samostalna,“ kaže Smit.
„Ovi rezultati potvrđuju ono što lekari već znaju,“ kaže dr Rodni Bejker, direktor urgentne medicine u bolnici za decu u Majamiju.
On dodaje da lista namirnica koje najčešće izazivaju davljenje zvuči poznato, kao i da on često leči decu koja su se davila koštunjavim voćem, što ponekad zahteva proceduru koja se naziva bronhoskopija, da bi se uklonila hrana iz disajnih puteva.
„Da bi se smanjio broj slučajeva gušenja hranom, potrebno je više treninga, edukacije i svesnosti. Neke od incidenata je teško sprečiti, ali roditelji mogu da preduzmu jednostavne mere. Na primer, ako dajete vašoj deci viršlu, isecite je po dužini. Tako ćete eliminisati cilindrični oblik koji može biti opasan kada mala deca jedu,“ kaže Bejker.
Saveti
Davljenje dece hranom ne dešava se „samo tamo negde u Americi“, već je pojava prisutna i kod nas.
Savetima koje su naveli stručnjaci možemo dodati još neki:

• deca dok jedu ne bi trebalo da se bave drugim stvarima: gledanje TV-a, pričanje, pevanje, skakanje, prevrtanje, ležanje…
• deca (a i odrasli) trebalo bi da jedu za stolom u prostoriji gde je to predviđeno, a ne na „raznim mestima u kući“
• izbegavajte da deca jedu u kolima hranu kojom mogu da se zagrcnu
• izbegavajte da deci dajete previše začinjenu, ljutu ili vrelu hranu
• maloj deci ne dajte krupne komade hrane – pre jela iseckajte sitno hranu
• sedite uz malu decu dok jedu – cela porodica treba zajedno da jede u isto vreme kad god je to moguće (iz drugih, pa i vaspitnih razloga)…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.