Deca i povrće

Svi znamo da je povrće dobro za decu, ali to ne znači da će deca uvek pojesti „planirano“ povrće.

Nova istraživanja vršena na Univerziteta u Lidsu sugerišu da ako želite da vaša deca razviju ukus za povrće, treba da ih „izložite“ često novom povrću, i to rano, već oko šestog meseca.

U istraživanje su uključene bebe i deca iz Velike Britanije, Francuske i Danske. Tom prilikom raspršen je popularni mit da biljne ukuse treba maskirati nekom drugom hranom ili ih dati krišom da bi ih deca jela.

Istraživanjem je rukovodila profesor Marion Hetherington sa Instituta psiholoških nauka na Univerzitetu u Lidsu. Ona je tim povodom izjavila: „Nema mnogo smernica o tome kako da se deci daje povrće pet puta na dan, pogotovo u ranom uzrastu. Zato smo istraživanje vršili u tri različite zemlje i sa tri različite starosne grupe dece.“

Posmatrano je „prihvatanje i odbijanje“ povrća dece iz Danske, Lidsa i Dižona. Obuhvaćena su mala i starija predškolska deca, u obdaništima i vrtićima.

Ono što je zaista novo, otkriveno je da je kasno početi sa novim povrćem kod dece starije od 3 godine. Deca u tom uzrastu (između 2 i 6 godine starosti) često su nervozna i oprezna sa novom hranom, pa je često odbijaju i bez razloga.

Artičoka

U studiji koju je finansirala EU, istraživački tim je dao pire od artičoke predškolskoj deci (332 deteta) uzrasta od 4 do 38 meseci. Artičoke su odabrane kao jedno od povrća koje su roditelji najmanje nudili svojoj deci.

Ideja je bila da se deci ponudi neko povrće koje nisu probala i nisu imala predrasude o njemu, što je bilo važno za istraživanje.

Sva deca su dobila potpuno istu biljku iz Francuske od jedne berbe u sezoni. Nije bilo sezonske razlike da ne bi bilo razlike u ukusu. Artičoke koje su nuđene deci bile su potpuno iste u sve tri zemlje.

Istraživači su uporedili dve različite verzije pirea od artičoka. Jedna verzija je bila osnovna (obična) porcija pirea od artičoke, a druga je bila sa dodatkom male količine šećera, kako bi se ublažio relativno gorak ukus.

Pored toga, u nekim porcijama je dodavano suncokretovo ulje kako bi se izbegao „vodenast“ izgled.

Istraživači su ustanovili da su mlađa deca konsumirala više artičoka nego starija deca. Osnovni pire su deca više volela nego zaslađeni, što navodi na zaključak da deca u proseku ne prave razliku između slađeg i manje slatkog povrća.

Četiri vrste rezultata

Tokom istraživanja došlo se do četiri različite grupe rezultata:

1. Većina dece (oko 40%) je tokom vremena povećavala unos artičoke.
2. 21% dece je obično pojelo više od tri četvrtine onoga što im je ponuđeno.
3. 16% dece nije htelo da jede artičoke ili je jelo manje od 10 grama ponuđenog povrća. U toj grupi najviše je bilo starije – predškolske dece.
4. Ostatak od 23% je klasifikovan kao „ostali“, jer je njihov obrazac uzimanja varirao tokom vremena.

Koliko je pokušaja potrebno?

Istraživači kažu da detetu „istu hranu“ treba nuditi 5 do 10 puta, pa onda eventualno odustati. U Francuskoj su ustanovili da majke u proseku posle tri bezuspešna pokušaja prestaju da nude detetu neku vrstu hrane, jer „neće da troše hranu“.

Pojedina deca pokazuju znake neofobije kada im se ponudi nova vrsta povrća koju do tada nisu jela. Podsećamo da je neofobija medicinski naziv za to kada mala deca ispuštaju krikove (burno reaguju) kada im se ponudi nova hrana.

Tokom istraživanja, često se dešavalo da deca prvo odbiju hranu ili pojedu vrlo malu količinu, ali svaki sledeći put pojedu malo veću količinu. Čak i „nervozna deca“ su već posle trećeg nuđenja jela sve više ponuđene nove hrane.

Šta raditi kasnije?

Čak i deca koja vole šargarepu, mogu se okrenuti protiv nje. Postoji period u razvoju dece kada odbijaju čak i namirnice koje su ranije volela. Srećom, kod većine dece to traje kratko, a kasnije deca opet zavole isto povrće.

Profesorka Hetherington savetuje roditeljima: „Biološki, mi mislimo da je neofobija neznatno zaštitna. U uzrastu od dve godine, deca su veoma autonomna i ona su veoma mobilna jer mogu da trče. Ako su neofobična, takvo ponašanje će ih na neki način zaštititi od hrane koju ne treba da jedu. Ako razmišljate o tome da, na primer, počnete detetu da dajete brokoli, uradite to sistematski, pa počnite sa pireom. Zatim treba početi sa komadićima, pa onda sa većim komadima, a tek na kraju sa celim grančicama i stablima brokolija.“

Saveti za roditelje

Profesorka Hetherington kaže da kada je u pitanju uvođenje povrća u jelovnik dece, treba početi rano. Deci treba često i stalno nuditi povrće, ohrabrivati ih i ne odustajati.

Ona smatra da su mala deca prilično „raspoložena“ da jedu razno povrće i u vrlo ranoj fazi uvođenja ove hrane u jelovnik. Nije potrebno da im se povrće daje krišom (na prevaru) i ne treba određeno povrće „kriti“ u drugoj vrsti hrane koja se nudi deci. Takođe je važno da se ne odustane ako je dete neku hranu prvi put odbilo.

Ukoliko deca izričito neće neku hranu, nemojte ih terati da jedu na silu, jer ćete postići samo negativne efekte.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.