Gorivo za mozak

Istraživači su došli do rezultata koji zvuče kao iz naučnofantastičnog trilera: „Kada se jede previše mesa, može se smanjiti mozak.“

Sa druge strane, međutim, zdrava hrana iz tzv. mediteranskog načina ishrane može pomoći vašem mozgu da bude u dobroj formi bez obzira na godine.

Foto: Romi/Pixabay.com

Foto: Romi/Pixabay.com

Istraživači su došli do zaključka da osobe preko 65 godina koje su jele više: ribe, povrća, voća, žitarica i maslinovo ulje, imaju veću zapreminu mozga nego one koje nisu jele mediteransku hranu.

„Ohrabrujuće je to da što se više pridržavamo mediteranskog načina ishrane, to više čuvamo mozak od atrofije (skupljanja)“, prema rečima gospođe Jian Gu, asistenta-profesora neuropsihologije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Ovo je dobra preporuka za ljude zainteresovane za zdravu ishranu i zdrav način života, kao faktore koji dovode do boljeg zdravlja, još jedna studija u skladu sa prethodnim studijama koje pokazuju da je mediteranska ishrana – zdrava ishrana.

Istraživači napominju da opservacioni nalazi ove studije ne moge dokazati definitivnu uzročno-posledičnu vezu između ishrane i obima mozga. Studija je dizajnirana tako da samo pronađe vezu.

Prethodna istraživanja povezala su mediteranski način ishrane sa manjim rizikom od Alchajmerove bolesti, navodi se u studiji. Ovaj način ishrane naglašava potrošnju povrća, mahunarki (pasulj, grašak i sočivo), voća, žitarica, ribe i mononezasićenih masti, kao što je maslinovo ulje, navodi se u studiji. Plan ishrane uključuje nisku količinu mesa, živine, zasićenih masti i mlečnih proizvoda, kao i blage do umerene količine alkohola.

Istraživači su podelili 674 odraslih osoba u dve grupe na osnovu toga koliko su njihove dijete usklađene sa mediteranskom ishranom. Njihova prosečna starost iznosila je 80 godina. Svi učesnici podvrgnuti su skeniranju mozga da bi se izmerila ukupna zapremina i debljina mozga. Oni su popunjavali i upitnike o izboru hrane i obrazscima ishrane.

Istraživači su otkrili da je u proseku veličina mozga onih koji nisu sledili mediteranski način ishrane bila manja od onih koji su ga sledili. Razlika je mala i iznosila je otprilike oko pet godina starenja – navodi se u studiji.

Ipak, tačniji rezultati koje su istraživači otkrili govore da ako se jede više ribe a manje mesa, onda se mozak još manje „skuplja“.

Jian Gu je izjavila da se još tačno ne zna zašto je mediteranska ishrana zdravija za mozak. Međutim, druga istraživanja ranije su utvrdila da su veći unos ribe i povrća, a manji unos mesa – korisni za rast ćelija mozga.

Dr Džozef Masdej, direktor Nacionalnog centra za Alceimerovu bolest u Hjustonu, pohvalio je istraživanje kao „način gledanja na mediteranski način ishrane“. On nije bio uključen u istraživanje, ali je izjavio: „Mislim da je poruka jasna… Ishrana koja sadrži manje mesa a više ribe dobra je za svakoga. Postoje negativne studije koje se fokusiraju na mediteransku ishranu, ali samo nekoliko potvrđuje pozitivan efekat. Dakle, to je nesiguran pristup, dok je najbolji preventivni pristup koji imamo do sada: „Promocija zdravlja mozga zajedno sa promocijom umerenih fizičkih aktivnosti.“

Koristeći rezultate studije, istraživači tvrde da treba jesti najmanje 85 do 140 grama ribe nedeljno i ne više od 100 grama mesa dnevno, jer to štiti mozak od skupljanja.

Jian Gu je priznala da su tokom ispitivanja ispitanici možda pogrešno tumačili svoje ranije navike o potrošnji hrane: „Pitali smo ljude da se sete svojih ranijih navika u ishrani, tako da je možda postojala sklonost da se odgovara sa predrasudama.“

Dr Malaz Boustani, portparol Američke federacije za istraživanje starenja, rekao je da su rezultati nove studije veoma dobra poruka za javnost: „Ovo je ohrabrujuća studija koja će zaista pomoći da ohrabrimo ljude da promene svoj način života i započnu mediteranski način ishrane“.

Nalazi istraživanja objavljeni su u internet izdanju časopisa „Neurologija“.

Ostavite komentar

Ostavite komentar