Hrana i mentalno zdravlje

Hrana nije samo dobra za telo već i za mozak – postoji čak i koncept „mentalna hrana“.

 Foto: Adoproducciones/Pixabay.com

Foto: Adoproducciones/Pixabay.com

Psihijatri navode da ranije nisu bili ni spremni ni obučeni za pitanja o ishrani, ali je danas ishrana potencijalno najmoćniji recept za dobro mentalno zdravlje. Pomaganjem ljudima da oblikuju svoje dijete, može se poboljšati mentalno zdravlje i smanjiti rizik od psihijatrijskih poremećaja.

Prema istraživanjima, skoro jedan od četiri Amerikanaca ima neku vrstu mentalne bolesti, i to svake godine. Očekuje se da će 2020. godine depresija biti drugi najveći uzrok invalidnosti, posle bolesti srca.

Istraživanje navodi da to nije samo problem odraslih: polovina svih društvenih bolesti počinje još od 14. godine. Danas 17 miliona dece u Americi ima neku vrstu mentalne bolesti. Nedavne studije pokazale su da se rizik od depresije povećava za čak 80% kada se analizira stanje tinejdžera sa nižim i višim kvalitetom ishrane.

Ideja u razvoju

Pre pet godina, ideja o hrani za mentalno zdravlje jedva da je postojala u okviru zdravstvene zaštite. Bilo je samo nekoliko studija o raspoloženju posle korišćenja određene hrane ili načina ishrane. Mnogi bitni podaci tada su nedostajali.

Od tada do danas urađeno je mnogo kvalitetnih studija o vezi između kvaliteta ishrane i mentalnih poremećaja (depresije i anksioznosti) i kod dece i kod odraslih.

Sada postoje dokazi da je dijeta važna kako za mentalno tako i za fizičko zdravlje. Naglašava se da je zdrava ishrana faktor stabilnosti mentalnog zdravlja, a nezdrava ishrana faktor rizika za depresiju i anksioznost.

Postoji interesovanje za moguću ulogu alergije na hranu u šizofreniji i bipolarnom poremećaju, ali su gotovo sva trenutna istraživanja fokusirana na depresiju i anksioznost.

Stručnjaci upozoravaju: iako hrana može biti deo tretmana, ona ne sme biti zamena za lekove.

Tri uticaja hrane na mentalno zdravlje

1. Hrana je ključni faktor za razvoj mozga: mi smo onakvi kakvu hranu jedemo. Pravilna i zdrava ishrana postaje odličan protein za razvoj tela i mozga.

2. Hrana stavlja mozak u režim razvoja: određene hranljive materije utiču na promene u mozgu i vezu između moždanih ćelija, u vidu proteina, čime se razvija moždano tkivo. Ishrana bogata hranljivim materijama, poput cinka ili omega-3 kiselina, pojačava nivo rada mozga.

Sa druge strane, ishrana zasićenim mastima i rafiniranim šećerom ima snažan negativan uticaj na proteine mozga.

3. Hrana ispunjava stomak zdravim bakterijama – što može biti dobro za mozak. Milijarde dobrih bakterija žive u crevima. One odbijaju i izbacuju loše bakterije i drže imuni sistem pod kontrolom. Hrana bogata probioticima pomaže u održavanju zdravog stomaka, smanjujući rizik od upale, što utiče na raspoloženje.

Visoka količina masti i visoka količina šećera loša je za zdravlje creva, a pogoršava i simptome šizofrenije. Mnoge namirnice mogu poboljšati, ali i pogoršati mentalno stanje, jer mozak hranu apsorbuje kroz krv.

Preporuke

Istraživanje kao zdravu ishranu navodi mediteranski način ishrane. Nedavni rezultati velike evropske studije pokazuju da je to idealna ishrana i za fizičko i za mentalno zdravlje.

Ključ je izabrati ishranu sa puno vitamina, minerala i hranljivih materija, a što manje kalorija. Osnovne četiri hranljive materije za lečenje ili prevenciju mentalnih bolesti:

  • B vitamini – ljudi sa niskim nivoom B vitamina imaju veći rizik od upale mozga, depresije, demencije i promene raspoloženja.
  • Gvožđe – premalo gvožđa u krvi povezano je sa depresijom.
  • Omega-3 masne kiseline – ove kiseline poboljšavju pamćenje, razmišljanje i raspoloženje.
  • Cink – on pomaže organizmu u kontroli stresa. Niski nivoi cinka mogu izazvati depresiju.
  • Fermentisana hrana kao što je kupus, kefir ili jogurt sa žitaricama – pruža dobre crvene bakterije i može pomoći u smanjenju anksioznosti, stresa i depresije.
  • Masna riba, poput lososa i skuše, ima najveći pozitivan efekat na mentalno zdravlje.
  • Tamna čokolada, koja u sebi ima antioksidante, pomaže bolji protok krvi u mozak, daje bolje raspoloženje i bolje pamćenje.

Hrana ili lekovi

Istraživanje navodi da se uvek treba prvo savetovati sa svojim lekarom pre prestanka korišćenja bilo kog leka ili terapije. Bez obzira na to da li uzimate lekove ili ne, hrana je bitan deo zdravlja. Istraživanje preporučuje da porazgovarate sa svojim lekarom o tome šta bi trebalo da jedete, a ne samo o tome šta ne bi trebalo. U skorijoj budućnosti trebalo bi da sastavni deo psihijatrijske procene pacijenata bude i procena njegove ishrane.

Zaključak istraživanja je i poziv psihijatrima da prepoznaju vezu između ishrane i mentalnog stanja pacijenata.

Ostavite komentar

Ostavite komentar