Jagode – omiljeno voće

Sočnost i slast, kao i divna crvena boja jagoda mogu poboljšati i ukus i izgled svakog jela. Jagode su najomiljenije bobičasto voće na svetu. Mogu se nabaviti i u drugim periodima godine, ali njihova prava sezona je od aprila do kraja jula, kada su najukusnije.
Zdravstvena korist
One su bogat izvor fenola – a to je bitan antioksidant koji pomaže u zaštiti ćelijskih struktura, srca, a deluje i antikancerogeno.
Zahvaljujući ostalim svojim sastojcima (a to su: vitamin C, mangan, vlakna, vitamin B5, vitamin B6, vitamin K, magnezijum i dr), jagode su delotvorne u zaštiti od degeneracije mišićnog sklopa, artritisa, kao i za očuvanje opšteg zdravlja.
Osnovne osobine
U svetu postoji oko 600 vrsta jagoda, koje se razlikuju po veličini, ali im je svima zajednička jarka crvena boja sa sitnim semenkama koje probijaju površinu, kao i mala zelena kapa od lišća, koja podseća na minijaturnu krunu. Pored domaćih, postoje i jagode koje rastu u divljini. Divlje jagode su mnogo sitnije od domaćih, a imaju donekle drugačiji intenzivan ukus.
Latinski nazivi za jagodu su „Fragaria virginiana“ i „Fragaria chilioensis“.
Poreklo
Divlje jagode su prisutne na zemljinoj površini veoma dugo, u raznim oblastima sveta. Ljudi su počeli da ih odgajaju u svojim baštama pre početka hrišćanstva, a na visokoj ceni bile su kod starih Rimljana. Posle pada Rima, dugo nisu bile u prvom planu, a ponovo su postale cenjene u srednjem veku, i to više zbog medicinskih svojstava nego kao dobra hrana. Tadašnje jagode nisu bile tako lepe i ukusne kao današnje vrste. Oblik sličan današnjem počele su da poprimaju u 18. veku. Tada je francuski inženjer bio poslat u Čile i Peru da nadgleda španske aktivnosti u ovim zemljama. Otkrio je vrstu jagoda mnogo veću od dotadašnjih poznatih vrsta. Odneo je seme i uzorke u rodnu Francusku i tada u Evropi počinje plansko uzgajanje ovog voća.
U 19. veku, kao i drugo voće koje nije dugotrajno i koje se lako kvari, jagode su na trpezi imale samo bogate porodice. Sa pronalaskom železnice lakše su prenošene u udaljene krajeve i uskoro su postale svima dostupne.
Nekoliko ideja za serviranje
Eksperimentišite: dodajte iseckane jagode u zelenu salatu.
Stavite sloj iseckanih jagoda, sloj borovnica i običan jogurt u čašu i napravite laki desert.
Pomešajte iseckane jagode sa cimetom, limunovim sokom i javorovim sirupom i ovim namazom premažite palačinke.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Jelena Petrović

    Ovo za fenol mi nije jasno. U Kraljevu je bila vanredna situacija zbog fenola u Ibru odakle se crpi voda za vodovod. Nije smelo ni riba da se peca. Ima li ograničenja u količini jagoda koja sme da se pojede? Šta je štetnije: zelene ili bajate jagode?

Ostavite komentar

Oznake