Kakao i bolje pamćenje

Nova preliminarna studija pokazala je vezu između dve tople šolje kakaoa dnevno i poboljšanih veština pamćenja kod starijih osoba koje su imale niske nivoe protoka krvi u mozgu.
Međutim, istraživanje je suviše ograničeno da bi dokazalo da kakao direktno podstiče rad mozga kod osoba sa slabim protokom krvi, a rezultati ne govore ništa o dugoročnim efektima. Pored toga, dve šolje slatkog napitka dnevno mogu da izazovu ili pogoršaju stanje gojaznosti, koje je povezano sa padom moždane funkcije.
„Pre nego što preporučimo kakao, važno je da odemo korak unazad i shvatimo šta se to nalazi u njemu što može ovako da deluje i da li je to održivo. Radije bih da ljudi sačekaju dok ne smislimo kako da se kakao koristi bez kalorija, šećera i masnoća koje dolaze sa njim“, kaže autor studije dr Farzaneh Sorond, docent neurologije na Harvardu.
Ipak, istraživanje omogućava naučnicima da barem nešto više saznaju u vezi sa pomalo misterioznom temom, protokom krvi u mozgu. Ćelije u mozgu, poznate kao neuroni, zahtevaju gorivo kako bi mogle da rade svoj posao, a to gorivo jeste krv.
O istraživanju
Prethodna istraživanja povezala su kakao, koji se nalazi u čokoladi, sa određenim zdravstvenim beneficijama. U novoj studiji, istraživači su želeli da saznaju da li on može uticati na protok krvi u mozgu, a samim tim i na njegov rad.
U istraživanju je učestvovalo 60 osoba sa prosečnom starošću od 73 godine, koje su dobile da za 30 dana piju kakao koji je bogat flavanolom (sastojkom koji je povezan sa poboljšanim protokom krvi) ili kakao sa niskim sadržajem flavanola.
Na početku istraživanja, osamnaestoro ljudi je imalo oslabljen protok krvi u mozgu. Skoro svi učesnici su imali visok krvni pritisak, dok je polovina imala neki oblik dijabetesa.
Zabeležen je poboljšan protok krvi u proseku za 8% na kraju studije kod onih učesnika čiji je protok bio nizak na početku. Sa druge strane, među onima koji su imali normalan protok krvi – nije bilo efekta.
Osobe sa nižim protokom krvi imale su i bolje rezultate na testovima memorije, tačnije u poboljšanju vremena koje im je potrebno da završe zadatke (pad od prosečno 167 sekundi na 116 sekundi), ali nije jasno šta bi to značilo za svakodnevni život. Opet, kod onih sa normalnim nivoima protoka krvi nije zabeleženo poboljšanje.
Različiti nivoi flavanola u pićima nisu imali uticaja, sugerišući da flavanol nema efekta ili da ne deluje u vrlo malim dozama. Takođe je moguće da je još neki sastojak, kao što je kofein, odgovoran za zabeležene promene.
Istraživači kažu da je teško znati šta se dešava u mozgu, ali da to možda ima veze sa proširenjem sudova tako da više krvi dolazi do mozga.
Sve u svemu, umerenost ne škodi, pa tako i crna čokolada i kako napitak u manjim količinama bez mnogo šećera mogu koristiti i mlađim i starijim osobama.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.