Kako prepoznati organsku hranu?

Danas je teško u prodavnicama razlikovati GMO, organsku i prirodnu ili zdravu hranu. Sve deluje dosta zbunjujuće, i zbog široke palete sličnih proizvoda i zbog nejasnih objašnjenja na etiketama samih proizvoda.

Foto: Igen/Pixabay.com

Foto: Igen/Pixabay.com

Evo pokušaja objašnjenja i pomoći za sve koji su u nedoumici kada žele da kupe neki od ovih proizvoda.

Oznaka „100% organska hrana“ znači da svi sastojci u proizvodu moraju u potpunosti biti organski.

Oznaka „organska hrana“ znači najmanje 95% čiste organske hrane u proizvodu.

I 100% i 95% organski proizvodi na etiketi treba da imaju pečat zvanične zdravstvene organizacije.

Oznaka „hrana sa organskim sastojcima“ znači – najmanje 70% organske hrane, ali nema pečat za zdravu organsku hranu.

Hrana sa manje od 70% organskih materija ne može i ne sme da ima na etiketima natpis „organsko“.

Ova četiri objašnjenja su uslov za prepoznavanje organskih proizvoda u prodavnicama.

Početak definicije organske hrane zasnovan je na zainteresovanosti potrošača za ekološku hranu koja nije hemijski tretirana, korišćenjem pesticida i sl. Takva hrana se nabavlja direktno od uzgajivača. Porastom potražnje za ekološkom hranom, porastao je i broj uzgajivača takvih proizvoda koji imaju redovnu inspekcijsku kontrolu svojih proizvoda da bi zadržali sertifikat proizvođača organske hrane. Za dobijanje sertifikata ne postoji kao uslov veličina farme na kojoj se proizvodi organska ili ekološka hrana, ali je zbog prethodno navedenih vrsta takve hrane, uvedeno ograničenje sastojaka u proizvodu izraženo u procentima.

Ekološka hrana uglavnom podrazumeva voće i povrće, ali se izraz upotrebljava i za namirnice životinjskog porekla ukoliko su životinje uzgajane i hranjene na zdrav i prirodan način.

U Evropi i Americi postoje specijalizovane pijace sa ekološkim namirnicama.

Ekološka pravila

Da bi se neko povrće smatralo ekološkim, mora biti odgajano po sledećim pravilima:

  • ne smeju se tokom uzgajanja koristiti pesticidi, hibricidi i slična sredstva
  • bez korišćenja hemijskih sredstava na njivi za uzgajanje ekološke hrane najmanje tri poslednje godine
  • njiva mora biti jasno odvojena od njive gde se koriste hemikalije zdravlje je genetski inženjering, sve mora biti prirodno
  • problem štetočina rešava se prirodnim putem pomoću mamaca i zamki ili korišćenjem životinja koje su prirodni neprijatelji štetočinama

Pravila za ekološku hranu životinjskog porekla: u hrani za životinje ne sme biti hormona rasta, kao ni bilo kakvih lekova i veštačkih sredstava.

Ekološka proizvodnja u Evropskoj uniji propisana je strogim uredbama koje su se sa razvojem ekologije dopunjavala i menjala tokom vremena.

Trenutno, zakonodavstvo Evropske unije zahteva da se ekološka hrana biljnog i životinjskog porekla označava EU logotipom za ekološku proizvodnju. Na etiketi, takođe, mora postojati kodni broj sertifikacionog tela koje je sertifikovalo proizvođača ekološke hrane.

Navedena stroga pravila postoje zbog dobrobiti organske (ekološke) hrane za zdravlje ljudi. Konsumiranjem takve hrane, nivo toksina u organizmu se smanjuje. U klasičnoj poljoprivrednoj proizvodnji ima previše toksina u vidu pesticida i raznih metala koji povoljno utiču na trajnost namirnica, ali svakako nepovoljno utiču na sveukupno zdravlje ljudi. Neke od tih namirnica povećavaju rizik od raznih bolesti poput nervnih oboljenja, raka i slično. Namirnice proizvedene na ekološki način sadrže mnogo više hranljivih sastojaka kao što su proteini, vitamin C i minerali.

Prednosti

Prednost ekološke u odnosu na neekološku hranu konkretno je objašnjeni u jednom stručnom naučnom izveštaju: ekološka hrana sadrži 27% više vitamina C, 21% više gvožđa, 29% više magnezijuma i 13% više fosfora u odnosu na neekološku hranu.

Saznajte više o organskoj hrani…

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Dragan Cvetkovic

    Ovde smo preneli u skraćenom obliku neka objašnjenja iz Engleske i Amerike kako bi se video odnos prema organskoj-neorganskoj hrani u „razvijenim“ zemljama. Činjenice govore da i ovde i tamo „jaki“ proizvođači hrane ponekad diktiraju „šta je zdravo, a šta ne“.

Ostavite komentar