Kako „preživeti“ slave?

Slave, praznici i proslave donose i brdo neodoljivih slano-slatkih poslastica koje nas prosto mame. Tada se jednostavno prepustimo hrani i piću i ne mislimo na posledice.

A kako i ne bismo kad je jednostavno nemoguće odupreti se velikim količinama masne hrane, posne hranei, poslasticama ili bakinoj kuhinji… Mnogi su pokušali, ali malo njih uspeva da ne pravi greške.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Istina je surova – 1 kg viška težine viška dodat u vreme slava i praznika ne nestaje lako, teško se gubi, a može da ostane sa nama zauvek. To doprinosi gomilianju suvišnih kilograma, što kasnije može imati negativne posledice po zdravlje.

Za osobe koje imaju probleme sa holesterolom ili krvnim pritiskom, bogata višednevna trpeza brzo može poremetiti teško uspostavljeno uravnoteženo zdravstveno stanje.

Navodimo nekoliko korisnih trikova kako visokokalorične i po organizam opasne slavske i praznične obroke učiniti laganijim, a opet podjednako privlačnim.

Predjela u vidu slaninice i malih ražnjića ili egzotično ukrašeni zapečeni namazani hlepčići – prepuni su štetnih masti i kalorija. Iako naizgled minijaturni i bezazleni, ovi komadići nikada ne idu sami već u društvu sa ostalom hranom, tako da količinu unetih kalorija treba kontrolisati.

Kao alternativu preporučujemo: predjela sa ribom i svežim povrćem i voćem ili salate, jer su hranljivije i zdravije.

Hrskava praseća ili pileća kožica – sadrži nezdrave masti, pa vam bukvalno može pasti mrak na oči. Ovakve masti sadrže mnogo više kalorija nego proteina i ugljenih hidrata, što doprinosi povišenju holesterola u krvi. Još nešto, kada jedemo jako pečeno meso (pečenje) , treba znati da ono sadrži veliku količinu masti i kaolorija.

Laganija a podjednako privlačna alternativa: poslužite svoje goste, a i sebe, pilećim prsima ili belim mesom neke druge pernate životinje, a ostavite nezdravu kožicu po strani. Kod pečenja izbegavajte kožicu i slaninu jer je u tome najviše kalorija i nezdravih masti. Kuvano meso je zdravije od pečenog pa ga „forsirajte“.

Krompir-pire sa puterom i punomasnim mlekom – jedan je od omiljenih ukusnih dodataka jelima, ali to jelo sadrži dosta kalorija, a prelivi samo pojačavaju apetit i „teraju“ nas da što više hrane pojedemo. Pomfrit sa puno ulja i mnogo preliva takođe sadrži dosta kalorija i nezdraih masti, a sve to u kombinaciji sa mesom povećava telesnu težinu

Alternativa je da izostavite punomasno mleko i puter iz pirea ili da jedete kuvani krompir bez mnogo preliva i bez mnogo dodataka.

Posna hrana – u velikim količinama ne doprinosi zdravlju, već nas puni kalorijama isto kao i masna hrana, samo kalorijama druge vrste. I posna hrana uz dosta alkoholnog pića goji, iako mnogi misle da je dijetalna.

I kada jedete posnu hranu smanjite količine, naročito testenine i hleba.

Torte i kolači – upotpunjuju potrebe našeg organizma za ugljenim hidratima. Ugljeni hidrati podstiču lučenje seratonina, koji utiče na poboljšanje raspoloženja; serotonin vam pomaže i u borbi protiv gojenja. Ali preveliki komadi slatkiša ili veći broj „malih“ kolača u naš organizam unese previše kalorija i šećera.

Preporučujemo: poslastice koje u sebi sadrže ugljene hidrate kukuruznih pahuljica ili smanjite porciju tako što ćete uzeti manje komade slatkiša ili manji broj takozvanih sitnih kolača. Možete primeniti jedan trik tako što ćete kolače, ako već „morate svaki da probate“, podeliti sa svojim partnerom.

Mlečna čokolada – sadrži mnogo šećera i masti, a mali broj korisnih sastojaka. Pored mlečnih, tu su i čokolade punjene raznim filovima.

Ako pravite kolače, koristite crnu čokoladu, a ako se služite kolačima, birajte one sa crnom čokoladom. Prava crna čokolada, sa 60-70% kakaoa, ali u manjim količinama – korisna je za organizam. Jedna-dve kocke crne čokolade dnevno pomažu u borbi protiv bolesti srca, ali ne preterujte.

Piće – ne treba unositi u velikim količinama. I žestoko piće i pivo i vino sadrže dosta kalorija, a pored toga „podižu“ apetit, pa često gubimo kontrolu šta smo i koliko pojeli.

Savetujemo da vodite računa koliko ćete alkohola popiti tokom slave ili svečanog ručka. Sasvim je dovoljno jedna ili dve „žestine“ kao aperitiv, a dve-tri čaše vina ili piva.

Još neki trikovi

Kada ste na nekoj slavi, svečanoj večeri, rođendanskoj proslavi ili sl, što više i duže razgovorajte kako biste sebi skrenuli pažnju sa hrane, a ako je proslava sa igrom, češće ustanite da igrate.

Na žurkama sa švedskim stolom sedite što dalje od stola sa posluženjem i ređe mu „prilazite“.

Žvaćite žvaku kako biste umanjili potrebu za konstantnim žvakanjem hrane.

Ostavite komentar

Ostavite komentar