Koštunjavo voće produžava život

Ne iznenađuje što se koštunjavo voće smatra zdravim: sadrži puno nezasićenih masti, vlakana, vitamina, minerala, antioksidanata i dosta drugih korisnih sastojaka.
Prethodne studije su pokazale da ljudi koji redovno jedu koštunjavo voće, imaju manji rizik od mnogih ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su dijabetes tipa 2, bolesti srca, visok holesterol, bolesti disajnih organa (one koje utiču na pluća i disanje) i rak debelog creva. Ljudi koji jedu ovo voće takođe imaju manje šanse da imaju prekomernu težinu ili budu gojazni.
Imajući to u vidu, istraživači iz SAD-a želeli su da saznaju više o tome da li ljudi koji jedu koštunjavo voće imaju veće šanse da žive duže. Oni su takođe želeli da saznaju da li ljudi koji jedu puno ovog voća imaju manje šanse da umru od određenih bolesti ili je samo verovatno da će živeti duže.
Istraživači su uradili reviziju dve velike studije koje su započete pre 40 godina. U studijama je ukupno obuhvaćeno oko 120.000 lekara, medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika koji su popunjavali upitnike o svom zdravlju, uključujući i to šta su jeli i koliko često. Ovi upitnici su ponavljani na svakih nekoliko godina u narednih 30 godina.
Studije koje traju ovoliko dugo mogu nam dosta toga reći. Na primer, istraživači su mogli da saznaju koje bolesti su učesnici imali i sa koliko godina su preminuli. Na osnovu toga su bili u stanju da vide da li postoje obrasci u vezi sa tim šta može da utiče na određenu bolest ili najverovatniji uzrok smrti. Oko 27.500 ljudi je preminulo tokom 30 godina, koliko je istraživanje trajalo.
Šta kaže nova studija?
Istraživači su otkrili da su ljudi koji su redovno jeli koštunjavo voće, živeli duže od onih koji su ovo voće jeli retko. Osim toga, rizik od smrti tokom studije bio je niži kod osoba koje su češće jele koštunjavo voće. Ljudi koji su ovo voće jeli barem sedam puta nedeljno, imali su 20% manje šanse da umru tokom trajanja istraživanja u odnosu na one koji su retko jeli koštunjavo voće.
Jedenje koštunjavog voća povezano je i sa manjim rizikom od umiranja od specifičnih zdravstvenih uslova, kao što su rak, bolesti srca i respiratorni problemi.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Veće studije su obično pouzdanije od manjih, a ovo je bila veoma velika studija. Istraživači su takođe uzeli u obzir šanse ljudi za razvijanje ozbiljnih zdravstvena problema ili nastanka smrti, na osnovu odgovora na upitnike o stvarima kao što su pušenje i to da li su bili gojazni.
Ipak, ovakva vrsta istraživanja stvarno ne može dokazati da jedna stvar izaziva drugu, na primer, da je razliku u ishrani pravilo upravo koštunjavo voće, a ne nešto drugo, što je pomoglo nekim ljudima da žive duže. Ovi rezultati, dakle, ukazuju samo na povezanost. Na primer, moguće je da se ljudi koji jedu puno oraha generalno zdravije hrane i slično.
Šta to znači za nas?
Rezultate studija koje sugerišu da određene namirnice mogu sprečiti ili izlečiti određene bolesti treba uzeti sa dozom opreznosti. Ali istraživanje ove veličine u vezi sa hranom koja je prirodno zdrava ima mnogo bolje izglede da će rezulati biti tačni od mnogih istraživanja koja se bave ishranom. Iako ova studija ne dokazuje da nam koštunjavo voće može pomoći da duže živimo, ove i druge prirodne namirnice predstavljaju važan deo zdrave ishrane.

Ostavite komentar

Ostavite komentar