Manipulisanje prehrambenim proizvodima

Mnogima je poznato da različiti proizvođači hrane (ne samo hrane) širom sveta pokušavaju na različite načine da povećaju zaradu. Jedan od načina je ubaciti jeftinije sirovine i sastojke u proizvode, a kasnije ih prodati po većoj ceni. Krivotvorenje ili manipulacija proizvodima podrazumeva dodavanje ili oduzimanje sastojaka u proizvodu bez evidencije o tome na etiketi.

Foto: Jackmac34/Pixabay.com

Foto: Jackmac34/Pixabay.com

Nedavni izveštaj Kongresne službe za istraživanja u Americi procenjuje da do manipulacije hranom dolazi u najmanje 10% svih prehrambenih proizvoda na tržištu. Prevedeno u novac, manipulacije prave štetu od 10 do 15 milijardi dolara godišnje, samo u Americi. Na ovo treba nadovezati još jedan momenat koji je teže objasniti brojkama – gubitak poverenja potrošačai i možda negativan uticaj na zdravlje.

Prema rezultatima istraživanja, to je uznemirujuće pitanje jer smo svi mi zavisni od hrane, a statistika je poražavajuća. Još veća je zabrinutost ako se ovo dešava u uređenim zemljama. Šta se onda dešava i kolike su manipulacije na nivou celog sveta.

Da li i kod postoje manipulacije prehrambenim proizvodima? Nije nam poznato. Da li potrošači imaju poverenje u proizvode i proizvođače – ni o tome nemamo konkretnih podataka.

Osnovni problem koji manipulacije proizvodima mogu da izazovu jesu alergije. Samo je u Americi FDA (Agencija za hranu i lekove) registrovala 12 slučajeva alergijskih reakcija izazvanih kuminom iz Indije, koji se u proizvodima meša sa kikirikijem. FDA preduzima niz mera za povlačenje nekih proizvoda sa tržišta zbog dokaza o manipulaciji.

Udruženje proizvođača kao najvažniji cilj postavlja obezbeđivanje sigurnosti i integriteta proizvoda, kao i održavanje poverenja potrošača. Ozbiljni proizvođači hrane u svetu prevare i manipulacije proizvodima smatraju vrlo ozbiljnim problemom.

Najveće su manipulacije u prehrambenoj industriji sa začinima, navode stručnjaci.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje (koje je skupo) može se razrediti sojom, lešnicima, kukuruznim sirupom, povrćem ili uljem od repe. Finalni proizvod može da sadrži vrlo malo ulja ili da uopšte ne sadrži maslinovo ulje.

Najčešće se dešava, prilikom zloupotrebe, da finalni proizvod od 100% maslinovog ulja, koliko stoji na etiketi, sadrži čak 70% ulje od repice ili sojino ulje.

Med

Prema istraživanju, tri četvrtine meda u Americi ne sadrži ono što piše na etiketi. Med je jedan od najčešće „švrecovanih“ prehrambenih artikala. Med može sadržati čak i pesticide i antibiotike, a neke kompanije dodaju mu kukuruzni sirup, sirup od šećerne repe ili sirup od pirinča, sve zbog uštede novca.

Plodovi mora

Omiljena je manipulacija različitim vrstama ribe. Česta pojava je zamena skuplje jeftinijom ribom. Popularno je i bojenje ribe, da bi riba izgledala svežija, iako je planirana za otpis.

Sir

Kod nekih prizvođača sira, dodavanje celuloze je unosan posao. Normalna (dozvoljena) količina celuloze u siru je od 2% do 4%, a u nekim slučajevima količina celuloze u siru kreće se od 14% do čak 32%. Takođe je poznata zamena mleka u nekim proizvodima biljnim uljima.

Voćni sokovi

U svetu i kod nas jedna od najvećih manipulacija je voćnim sokovima. Razblaživanje voća je omiljena manipulacija, naročito sokovima od grožđa, kruške i jagode. Mnogi sokovi sadrže samo vodu, šećer i boju, a mnogi gustim sokovima dodaju i preko 70% bundeve.

Suhomesnati proizvodi

Ono što se na našem tržištu dešava i što bi nadležni trebalo da rešavaju jeste da se u suvo meso dodaju „slani obojeni rastvori“. Pored toga, u salame i kobasice neki proizvođači dodaju sitno mlevenu soju, jeftinije meso ili iznutrice, pa čak i kosti.

Kako sprečiti manipulacije?

U mnogim zemljama stalno se radi na izmenama i dopunama zakona o bezbednosti hrane i zaštiti potrošača. Navodi se i pojačan rad inspekcijskih organa, kako u proizvodnji tako i na tržištu. Glavni problemi i kod nas, ali i u mnogim drugim zemljama, jesu ograničeni resursi i nedostatak dokaza. Inspekcije su uglavnom koncentrisane na bezbednost prehrambenih proizvoda, a mnogo manje na sam sadržaj proizvoda i analizu sastojaka, kao i na upoređivanje sa deklaracijom proizvoda.

Obično velike i ozbiljne kompanije rade na zaštiti svojih proizvoda od plagijata i pirata. Takvim kompanijama jasno je da je gubitak poverenja građana „katastrofa“ od koje se teško mogu oporaviti.

Saveti

Istraživači su dali nekoliko saveta potrošačima prilikom kupovine hrane:

  • kupujte domaće i sveže direktno od proizvođača (u našem slučaju, poznatog seljaka)
  • kupujte hranu u što manje prerađenom obliku
  • obratite pažnju na cenu: ako je nešto jeftino, trebalo bi da izazove vašu sumnju
  • kupujte proizvode od renomiranih kompanija koje imaju svoju unutrašnju kontrolu kvaliteta i podložne su kontroli inspekcijskih organa
  • ne rizikujte sa nepoznatim kompanijama za koje niko nije čuo
  • izbegavajte proizvode na kojima se ne vidi ko je proizvođač ili proizvođač nema adresu (nego samo sajt)
  • izbegavajte kupovinu hrane „na crno“ uvezenu od nepoznatih prodavaca
Ostavite komentar

Ostavite komentar