Organska hrana i rizik od raka

Jedna grupa naučnika u Velikoj Britaniji nedavno je došla do zaključka da sredovečne žene koje već desetak godina jedu ili uglavnom jedu organsku hranu – nemaju ništa manje šanse da obole od raka od onih koje jedu konvencionalnu hranu.

Istraživači su analizirali 16 najčešćih vrsta raka, kao i ukupan rizik od razvoja raka. Našli su neke varijacije: na primer, žene koje su jele organsku hranu neznatno su više u opasnosti od raka dojke, ali su 21% manje šanse da razviju non-hočkins limfom.

Agenicija Cancer Research u Velikoj Britaniji, napominje da rezultati daju dokaze da organska hrana ne povećava zaštitu od raka u poređenju sa neorganskom hranom. Međutim, udruženje koje promoviše organsku hranu i organsku poljoprivredu, kaže da studija ima niz slabosti.

U takozvanoj konvencionalnoj hrani u mnogim zemljama ima dosta pesticida. Mnogi izražavaju zabrinutost zbog toga što neki od pesticida koji se široko koriste u poljoprivredi povećavaju rizik od raka. Međutim, u navedenom istraživanju dokaza nije bilo dovoljno da bi se dao definitivan odgovor.

Organska proizvodnja hrane podrazumeva izbegavanje veštačkih đubriva i pesticida, a koristi plodorede i druge oblike gajenja povrća (voća) da bi se zadržala plodnost zemlje i kontrolisao uticaj korova i biljnih bolesti.

Zdravstveni problemi izazvani raznim pesticidima pomogli su povećanje prodaje organske hrane u Velikoj Britaniji. Tržište je iznosilo samo 100 miliona funti 1994. godine, ali je sada poraslo na 1,79 milijardi funti. Prodaja organskih proizvoda je samo prošle godine porasla za 2,8%.

Tokom devetogodišnje studije, naučnici sa Univerziteta u Oksfordu anketirali su 623.080 žena, starosti 50 godina ili više, o tome da li su jele organsku hranu, i pratili razvoj raka među njima za narednih 9 godina. Tokom ovog perioda, kod oko 50.000 žena razvila se bolest. Analizom naučnici nisu pronašli nikakve razlike u ukupnom riziku od raka kada se uporede podaci za 180.000 žena koje su navele da nisu nikada jele organsku hranu i sa oko 45.000 žena koje su izjavile da su obično ili uvek jele organski uzgojenu hranu.

Istraživači napominju da se uočena razlika u riziku za rak dojke i non-hočkins limfom među ženama koje su jele, odnosno nisu jele, uglavnom organsku hranu – može objasniti ili kao slučajnost ili kao uticaj drugih faktora.

Studija je nedavno objavljena u britanskom časopisu „Cancer“.

Komentari istraživača

Jedan od istraživača, Tim Kej, epidemiolog sa Univerziteta Oksford, smatra da na osnovu ovih rezultata nema povećanog ili smanjenog rizika kod sredovečnih žena ako jedu manje ili više organske hrane u odnosu na konvencionalnu, mada smatra da su potrebna obimnija istraživanja.

Kler Knajt, zdravstveni informacioni menadžer u svom komentaru napominje da osobe koje se boje „pesticida“, uprkos ovim nalazima, treba jednostavno dobro da operu voće i porvrće pre jela.

Stručnjaci koji su ove nalaze „pozitivno“ komentarisali podsećaju da je oko 10% uzroka karcinoma u Velikoj Britaniji povezano sa nepravilnom ishranom, pa bi se trebalo „pozabaviti“ izbalansiranom ishranom sa dosta voća i povrća na meniju, bez obzira na to da li je ono organsko ili konvencionalno.

Slabo razumevanje pesticida

Piter Melchet, direktor jednog udruženja za zaštitu od pesticida, izražava zabrinutost zbog toga što pojedinci ne razumeju dejstvo pesticida i nalazi brojne primedbe na rezultate istraživanja.

Mnogi pesticidi su „sistemski“ pa deluju na celu biljku i ne mogu se tako lako oprati sa hrane.

Iz istraživanja se takođe ne vidi „kakva je to konvencionlna hrana“ i kakvi su pesticidi bili korišćeni.

Teško se mogu donositi zaključci samo na osnovu toga „šta su sredovečne žene jele“ zadnjih desetak godina i kako to utiče na rak. Važan je i dotadašnji način života i način ishrane, važna je telesna težina, važan je pušački staž i mnogo toga što se iz ove studije ne vidi.

Napomena

Sa druge strane, ovde je obrađen eventualni uticaj pesticida na razvoj karcinoma kod sredovečnih žena, a drugi štetni efekti pesticida po zdravlje nisu uzimani u obzir.

I ovde napominjemo da u zapadnom svetu postoje razni „lobiji“ koji finansiraju i „jednostrana“ istraživanja za organsku hranu ili protiv organske hrane, za genetski modifikovanu hranu ili protiv nje, pa zato neka istraživanja ili neke rezultate možemo posmatrati sa izvesnom rezervom.

Možemo i mi u našoj zemlji izvući neke pouke. Kada neke razvijene zemlje: EU, Japan, Kanada, SAD, zabrane neke artikle za ishranu ili GMO iz nekih razloga – nama treba da bude jasno da i mi treba da poštujemo takve propise. To bi trebalo da važi i za razne toksine i štetne materije, jer zašto bi na zapadu nečega bilo dozvoljeno 0,05%, a od nas 0,5%?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.