Smokva – riznica zdravlja

Smokva (ficus carica) je poznata još iz biblijskih priča. Po spisima i crtežima može se zaključiti da se smokva još u antičko doba koristila za ishranu, čak su joj zbog lekovitog svojstva pripisivane i mitske osobine. Stručnjaci se i danas slažu da je „tajna zdrave mediteranske ishrane“ ne samo u ribi, maslinama, grožđu, voću i povrću nego i u smokvama.

Foto: Jason Goh/Pixabay.com

Foto: Jason Goh/Pixabay.com

Smokva je drvenasta biljka i procenjuje se da postoji oko 800 sorti smokava. Listovi su zeleni ili tamnozeleni, nepravilno usečeni. Od kruškastih cvetova nastaju sočni plodovi puni sitnih koštica.

Smatra se da smokva potiče iz Turske i severne Indije, a najviše se gaji u oblasti Sredozemnog mora (Mediterana) i u toplim krajevima Amerike i Brazila. Osetljiva je na mraz i niske temperature.

Šta sve ima u smokvi?

Smokva sadrži malo kalorija (100 grama sveže oko 40, a suve oko 200), ali dosta korisnih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu, pa je treba davati i deci za ishranu ili kao desert.

Da je smokva zdrava za ishranu – potvrđuju i savremena istraživanja. Plod smokve bogat je: prirodnim šećerima, vitaminima, mineralima i oligo-elementima, ali i vlakanima i raznim eteričnim uljima.

Navodimo samo neke sastojke smokve: polifenoli, beta karoten, biljne masti i ulja, vitamini (A, B1, B5, B9, B12, C, E i P), metali u potrebnim mikrokoličinama (bakar, gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum i mangan), fosfor, selen, enzimi i razni oligoelementi.

Šta sa smokvom?

Za ishranu i kao lek koristi se svež ili osušeni plod, sok, vino, list (za pripremanje čaja i obloga), ali i kora drveta.

Smokva je dostupna na našem tržištu kao sveža od jula do septembra, a suva se može naći i koristiti tokom cele godine. Smokve se mogu duže držati sveže u frižideru, a i posle zamrzavanja ne gube mnogo svojih osobina.

Od davnina se smokva koristi u kozmetici ili kao lek za kožna oboljenja (npr. za bradavice). Sok od smokve ima antiseptičko, fungicidno i dezinfekciono dejstvo i koristi se u vidu premaza ili obloga.

U  “orijentalnim kuhinjama” smokva se koristi kao prilog uz jela:

  • pire od smokve sa dodatkom vanile
  • tajlandska pileća salata sa smokvama, dinjom, lukom i krastavcem
  • smokve sa rikota sirom, medom i raznim začinima
  • tortilje sa prelivima od smokve, šunke, gorgonzole i luka
  • ruzmarin piletina sa smokvom, sokom od pomorandže i pršutom

Lekovitost

Još su naši preci koristili smokvu za sledeće bolesti i tegobe, a savremena medicina to i potvrđuje:

  • afrodizijak, protiv impotentnosti i neplodnosti
  • povoljna dejstva kod nekih vrsta raka
  • problemi sa organima za varenje
  • problemi sa organima za disanje
  • za smanjenje prekomerne težine i gojaznosti
  • kardiovaskularni problemi
  • poboljšanje koncentracije i pamćenja
  • lečenje depresije i problema sa nervima, nesanicom i nervozom

Navodimo još neke bolesti i tegobe kod kojih smokva može pomoći:

  • bolovi u mišićima
  • bradavice i kožne bolesti (sok zelene smokve kao premaz ili obologa)
  • gliste i crevni paraziti, gljivice (sok kao premaz)
  • grčevi u stomaku
  • dijabetes (čaj), dijareja, žuljevi i kurje oči (sok kao premaz)
  • za normalan rast, za nadoknadu izgubljene energije
  • može se koristiti kao diuretik
  • održava krvne sudove
  • popravlja raspoloženje
  • problemi sa kostima i zubima i osteoporoza
  • problemi sa trigliceridima u krvi
  • protiv celulita protiv starenja
  • protiv stresa
  • problemi u trudnoći i tokom dojenja
  • razne infekcija
  • ubod i ugriz insekata (obloge)
  • upala grla
  • umor
  • uganuća i istegnuća

Zaključak

Sveže, sušene smokve, slatko i džemovi, kao i drugo voće, treba često koristiti u ishrani ne samo kada je post ili slava.

Još članaka o smokvi…

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake