Da li deca jedu voće i povrće?

Više od tri četvrtine američke dece jede sveže voće svakog dana, a skoro 92% – jelo sa povrćem.

Foto: Sipa/Pixabay.com

Foto: Sipa/Pixabay.com

Ipak, potrošnja voća i povrća opada kad deca krenu u predškolske ustanove, osnovnu školu pa sve do srednje škole, iako je poznato da su voće i povrće izvori vitamina i drugih vrednih hranljivih materija – rezultati su istraživanja Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

U izveštaju nije navedeno, niti je istraživano, da li potrošnja voća i povrća ispunjava dijetetske smernice, izjavila je istraživač Samara Nilsen, nutritivni epidemiolog iz Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku.

U smernicama se inače preporučuje da deca jedu najmanje jednu šolju voća i povrća raznih boja dnevno. Iznos potrebnog voća i povrća povećava se sa godinama starosti dece i u zavisnosti od nivoa njihovih psihofizičkih aktivnosti.

Za potrebe ovog izveštaja, istraživači su koristili podatke o deci uzrasta od dve godine do devetnaest godina u periodu 2009-2010. Devedeset odsto dece uzrasta od 2 do 5 godina jelo je voće svakog dana, dok je to činilo samo 60% tinejdžera. Mlađa deca su takođe jela više povrća od tinejdžera, pokazalo je istraživanje. I pomfrit se smatra povrćem u ovom istraživanju.

Ocene i mišljenja

Sve u svemu, šef opšte pedijatrije u jednoj bolnici u Bostonu smatra da su rezultati ovog izveštaja ohrabrujući. Istraživanje je pokazalo da više od 75% dece između 2 i 19 godina starosti konsumira voća i povrća svakog dana.

Dr Elsi Taveras bila je iznenađena rezultatom da je potrošnja povrća veća od unosa voća. Ona sumnja da je u stvari pomfrit povećao stopu potrošnje povrća.

Samara Nilsen je napomenula da oko 50 do 60 odsto dece jede skrobno povrće, uključujući i pomfrit, što nije baš najpovoljnije. Međutim, ona je bila zadovoljna jer oko tri četvrtine mladih ljudi jede crveno i narandžasto povrće, kao što su šargarepa ili paprika.

Istražitelji su pronašli neke male razlike među etničkim grupama u korišćenju voća, ali ne i povrća. Interesantno je da belci jedu više lubenica, južnog voća i bobičastog voća od latinoamerikanaca i crnaca, a da crna deca najmanje jedu ovo voće. Porodice sa nižim primanjima u Americi često imaju manji pristup svežim proizvodima.

I drugi eksperti smatraju da je ohrabrujuće to što veliki broj dece koristi voće i povrće u ishrani, ali da sigurno treba povećati količine koje deca jedu, a to se naročito odnosi na stariji uzrast dece.

Šta to znači za nas?

Verovatno je slična situacija i kod nas, ali svakako treba potencirati to da deca što više jedu sveže voće i povrće, jer je ta hrana od davnina izvor zdravlja.

Iako je i kod nas neko voće skupo, jedite bar sezonsko voće i povrće, kada je najpristupačnije i najjeftinije. Sa druge strane, lekovi su mnogo „skuplji“ od voća i povrća.

Roditelji mogu da podstaknu decu da jedu više voća i povrća ne neki od sledećih načina:

  • Napravite zakuske samo od voća ili povrća.
  • Uključite voće i povrće u deo svakog obroka.
  • Od malena privikavajte decu na ukuse voća i povrća.
  • Salate, džemovi, kolači sa voćem, proja sa blitvom, burek sa zeljem i slično – dobri su načini da se poveća unos voća i povrća u organizam.

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar