Ishrana dece i probirljivost

Na osnovu jednog skorijeg istraživanja može se zaključiti da su mališani u Velikoj Britaniji probirljiviji u pogledu hrane koju jedu u odnosu na decu u drugim delovima Evrope.
Oko 69% britanske dece odbija da jede neku hranu, što ovu zemlju dovodi do vrha liste za odbijanje hrane. Čak 13% dece odbije neku hranu u svakom obroku, a 8% često baca hranu koju ne voli na zid ili na pod.
O istraživanju
U istraživanju putem onlajn ankete učestvovalo je 1.005 mama iz Velike Britanie čija su deca mlađa od 5 godina, kao i 1.531 mama male dece iz Francuske, Nemačke, Španije, Italije, Švedske i Holandije.
Ispostavilo se da 43% majki iz Velike Britanije dozvoljava da njihovo dete izbegava da jede određene namirnice, a skoro 38% njih odustane u prvih pet minuta nekog obroka.
Sa 39%, Velika Britanija je takođe na vrhu liste za nagrađivanje dobrog ponašanja slatkim poslasticama, dok je Holandija zemlja koja ima najmanje verovatnoće da ponudi barem jedan obrok dnevno kuvan kod kuće.
Istraživanje sugeriše da je potrebno više toga da se uradi da bi roditelji znali o zdravim navikama u ishrani. Tako 69% mama kaže da nije dobilo savete o nutritivnim potrebama male dece, a 18% njih nije imalo pojma da li njihovo dete ima višak kilograma ili je gojazno.
Stručni saveti
Portparol Britanskog dijetetskog udruženja Azmina Govinđi kaže da treba zapamtiti neke stvari koje ne treba raditi, uključujući i to da ne terate decu da isprazne svoj tanjir. „To stvara nezdrav odnos sa hranom, a deca koja su nemirna za vreme obroka najčešće imaju mame koji ih stalno opominju da jedu. Korišćenje blažeg pristupa može biti uspešnije,“ kaže ona.
Drugi saveti uključuju i to da ne dajete deci da jedu više nego što im je potrebno, a hranu ne bi trebalo koristiti kao nagradu. „Čim hrana postane nagrada, onda je ona poželjnija, a to znači da hrana koju ne koristite kao nagradu postaje manje atraktivna. Koristeći slatkiše kao nagradu, samo činite da deca imaju nezdrav odnos prema slatkim namirnicama i to može da ostane sa njima kao navika i kada odrastu,“ kaže ona.
Još jedan portparol Britanskog dijetetskog udruženja Alison Hornbi smatra da bi roditelji trebalo da istraže pravilnu ishranu dece, a to mogu udariti tako što će pitati lekara opšte prakse ili specijalizovanog nutricionistu.
„Što se tiče roditelja čija su deca nemirna za vreme obroka, roditelji bi trebalo da pokušaju da ostanu smireni za vreme dečjeg ispada besa. Udahnite duboko, izbrojite do 10 i podsetite se da je to deo normalnog razvoja u detinjstvu. Ako dečje ponašanje u vama izaziva brigu, uznemirenost ili bes, oduprite se nagonu da burno odreagujete i ostanite mirni. Na nepoželjno ponašanje dece trebalo bi da utičete tako što nećete da im pružite ono što deca zapravo traže, a to je pažnja,“ kaže ona.
„Nove namirnice treba ubacivati u ishranu jednu po jednu sa hranom koju vaše dete već voli, pri tom ohrabrujući dete da je proba. Ne brinite ako prvi put ne pojede puno. Ali zato probajte ponovo nekom drugom prilikom i ne odustajte. Uobičajeno je da deca odbiju neku hranu i više puta pre nego što je zavole,“ dodaje Hornbi.
Umesto da koristite određene namirnice kao nagradu, pohvalite svoje dete kada napravi zdrav izbor. Hornbi dodaje i to da bi deca mogla da učestvuju u pripremi obroka, počev od zdravih izbora u kupovini, biranja recepata, pa čak i igranja sa hranom. To možete uraditi tako što ćete priloge na pici poređati u obliku neke figure. Zabava sa hranom je dobar način da se deci predstave neke nove namirnice.
Zvocanje detetu da jede ili ne jede određene namirnice pokazalo se kao neefikasna metoda i može negativno uticati na vaš odnos sa detetom. Sa druge strane, ne dozvolite da dete istom taktikom dođe do nezdravih grickalica.
Hranu ne bi trebalo karakterisati kao dobru ili lošu. Ukupni bilans i uključivanje zdravih izbora iz svake grupe namirnica predstavlja ključnu stvar. Visokomasni obrok ili puding sa dosta šećera s vremena na vreme je potpuno u redu u kontekstu opšte zdrave ishrane.
Hornbi takođe kaže da ne bi trebalo da paničite ako vaše dete pojede malo za vreme nekog obroka, jer je vrlo verovatno da će to nadoknaditi sutradan ili dan nakon toga, ali je važno da dete redovno uzima dovoljno tečnosti.
Od pomoći takođe može biti i dodavanje hrane krišom. Na primer, u paradajz sos možete dodati sitno naseckanu crvenu papriku, rendane šargarepe u bolonjeze sos ili pire od karfiola u krompir pire…

Ostavite komentar

Ostavite komentar