Ishrana pre trudnoće utiče na gene deteta

Ishrana majke pre trudnoće može izmeniti funkciju gena budućeg deteta?

Autori studije objavljene u časopisu „Nature Communications“ kažu da su našli dokaze koji nagoveštavaju mogućnost da ishrana majke pre začeća može trajno da utiče na mnoge aspekte zdravlja budućeg deteta, tokom celog njegovog života.

Naučnici su sproveli istraživanja u ruralnim delovima Gambije, gde je izražena zavisnost ishrane stanovništva od samostalno gajene hrane. Njihova hrana je pri tom i izrazito zavisna od klime, tako da im je nametnuta velika razlika u ishrani između kišnih i sušnih sezona.

Gladni i žetve sezone

Suvi period između januara i juna u zapadnoj Africi često se naziva „sezona berbe“, dok je „vlažnih“ šest meseci između jula i decembra poznato kao „gladna sezona“.

Istraživači su zatim pratili stanje 84 trudnice na vrhuncu kišne sezone i 83 trudnice na vrhuncu sušne sezone.

Merena je koncentracija hranljivih materija u krvi žena, a kasnije je analizirana krv i kosa folikula uzoraka njihovih dvomesečnih do osmomesečnih beba. Ustanovljeno je da je ishrana majki pre začeća imala značajan uticaj na osobine DNK njihove dece.

Uticaj gena

Deca gene nasleđuju od svojih roditelja direktno, ali ovi geni se kontrolišu i menjaju kroz „epigenetsku“ modifikaciju DNK.

Jedna takva modifikacija nastaje usled raznih hemijskih jedinjenja, metil-grupa, i deluje na „ućutkivanje gena“. Pored ovih jedinjenja, ključne hranljive materije za buduće potomstvo jesu: folati, vitamini B2, B6 i B12, holin i metionin.

Istraživači su otkrili da su deca iz „kišne sezone“ imala konstantno veće stope metil-grupa u svih šest gena, što je bilo povezano sa različitim hranljivim nivoima u majčinoj krvi.

Ispitivanja na životinjama

Eksperimenti na životinjama pokazali su da ekološki uticaji pre začeća mogu dovesti do modifikacije DNK kod potomstva. Na primer, jedna ranija studija pokazala je da ishrana ženke miša može promeniti boju dlake njenog potomstva, zbog modifikovanja DNK.

Međutim, sve do ovog najnovijeg istraživanja, bilo je nepoznato da li se takvi efekti javljaju i kod ljudi.

Viši autor dr Branven Henig, iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, kaže u saopštenju: „Naši rezultati predstavljaju prve dokaze koji ukazuju na to da majčina ishrana pre začeća može promeniti gene deteta, i to doživotno.“

Uravnotežena ishrana

Rodžer Marvud, konsultant akušer-ginekolog u Čelsi i Vestminster bolnicama u Londonu, kaže da su rezultati preliminarni, ali ukazuju na to da ishrana žene pre trudnoće može biti važnija nego što se ranije mislilo.

Citiramo gospodina Marvuda: „Mislim da ovi rezultati još jednom ističu značaj uravnotežene ishrane. Žene često ne uspevaju da shvate šta je izbalansirana ishrana. Ne treba trpati u sebe na stotine vitamina a zaboraviti čitav niz namirnica koje je homo sapiens jeo milenijumima. Čim počnete da razmišljate o budućem detetu i trudnoći, treba da počnete da se hranite zdravo, uravnoteženom ishranom.“

Ostavite komentar

Ostavite komentar