Kako jedete – tako i spavate

Istraživači iz Amerike u novoj studiji pokušavaju da objasne uticaj ishrane na spavanje. Oni smatraju da ishrana sa puno zasićenih masti i šećera loše utiče na spavanje. Pedlažu da se prilagođavanje načina ishrane, sa više vlakana i manje zasićenih masti i šećera u hrani, koristiti prilikom poremećaja sna.

Foto: Skeeze/Pixabay.com

Foto: Skeeze/Pixabay.com

Za dobar san preporučuje se ishrana sa više voća, povrća i žitarica, a manje prerađene hrane. Poznato je da je takva ishrana i inače dobra za zdravlje, naročito za kardiovaskularne probleme.

Za potrebe studije angažovano je 26 osoba starosti od 30 do 45 godina koje nisu imale problema sa spavanjem. One su 5 noći spavale u labaratoriji od 22 sata uveče do 7 sati ujutru (9 sati sna) i za to vreme su praćeni polisomnografijom i linearnom regresijom. Tokom prvih četiri dana, učesnici su imali kontrolisanu ishranu, dok im je petog dana ishrana bila po volji. Rezultati su pokazali da u prva 4 dana kontrolisane ishrane nije bilo pormećaja spavanja, dok je petog dana bilo promena u vidu dužeg vremena za uspavljivanje, nemirnijeg spavanja i povremenog buđenja.

Prema studiji, ovi rezultati su važni jer trenutno postoji vrlo malo informacija o ulozi ishrane na spavanje, a nedostaju dijatetske preporuke za moguće poboljšanje poremećaja spavanja.

Istraživači navode da je prvobitna namena studije bila da se ispita faktor sna u razvoju gojaznosti. Učesnici studije prolazili su kroz fazu mnogo kraćeg spavanja (4 sata u toku noći) sa analizom razlika u unosu hrane, a zatim sa dužom fazom spavanja.

Rezultati pokazuju da ljudi imaju tendenciju da previše unose hranu, naročito sa puno masti. Ispostavilo se da ono što jedete utiče na ono kako spavate. To saznanje i nije neka novina, ali jeste jedan začarani krug, jer mnogi bolje spavaju posle jače hane, a neki posle slabije (manje kalorične) hrane. Činjenica je da ne treba kasno večerati i ne treba neposredno pre spavanja jesti velike količine masne i veoma začinjene hrane.

Svi učesnici studije bili su u zdravstveno dobrom stanju bez poblema sa spavanjem. Postavlja se pitanje kakvi bi bili rezultati u studiji sa osobama koje imaju problema sa spavanjem i da li bi neka dijeta poboljšala njihovo spavanje.

Ovo istraživanje nije proučavalo mehanizme ovih efekata, ali svakako treba pomenuti neke efekte dnevnog i noćnog ritma našeg tela (cirkadijalnih sistema): unos hrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata odlaže ritam našeg organizma i smanjuje lučenje melatonina, čime se odlaže spavanje. Hormoni takođe utiču na ograničen san, kao i umor, kada ljudi nisu disciplinovani u unosu hrane pre spavanja.

Ovi nalazi imaju implikacije na neke terapijske dijete i keogensku ishranu (sa smanjenim unosom ugljenih hidrata) zbog mogućih neuroloških poremećaja.

Istraživanje na kraju navodi da je potrebno više istraživanja za potvrdu ovih rezultata. Ukoliko se utvrdi da ishrana ima značajnu ulogu u kvalitetu spavanja, preporuke određenih dijeta ljudima mogu pomoći da bolje odmore svoj organizam tokom noći.

Ostavite komentar

Ostavite komentar