Mediteranska ishrana poboljšava pamćenje
Starije osobe koje se pridržavaju mediteranskog načina ishrane, tj. jedu hranu bogatu maslinovim uljem i koštunjavim voćem, mogu imati manje šanse od problema sa razmišljanjem i memorijom u odnosu na one koji imaju niskokaloričnu ishranu.
Postoji puno istraživanja o tome da li mediterasnki način ishrane sa puno maslinovog ulja, koštunjavog voće i ribe povoljno utiče na zdravlje. Na primer, nedavna studija je pokazala da ova vrsta ishrane može smanjiti rizik od srčanih napada i moždanog udara kod ljudi koji imaju povećani rizik od srčanih problema.
U novoj studiji, istraživači su želeli da saznaju da li mediteranska ishrana ima bilo kakve prednosti po mentalno zdravlje ljudi u odnosu na druge načine ishrane. Konkretno, oni su tražili vezu između ove ishrane i rizika od probleme sa memorijom i razmišljanjem u starijem životnom dobu.
Nova studija je obuhvatila 522 ljudi, starosti između 55 i 80 godina, koji imaju povećani rizik od srčanih problema. Učesnici su nasumično podeljeni u tri grupe. Članovi prve grupe su dobili informacije o mediteranskoj ishrani, kao i jedan litar maslinovog ulja nedeljno. Druga grupa je dobila iste informacije, ali sa 30 grama mešanog koštunjavog voća dnevno, dok je treća grupa savetovana da se pridržava niskokalorične ishrane.
Istraživači su testirali učesnike nakon što su pratili njihove načine ishrane u proseku od šest i po godina. Učesnici su imali dva testa: jedan test memorije i mogućnost da završe mentalne zadatke i još jedan test razmišljanja i svesti.
Kakvi su rezulati?
Ljudi koji su imali mediteranski način ishrane, dopunjen ekstra devičanskim maslinovim uljem ili mešanim koštunjavim voćem, imali su bolje rezultate na testovima pamćenja i razmišljanja od učesnika koji su se pridržavali niskokaloričnog načina ishrane.
Međutim, razlike u rezultatima testova bile su male, verovatno i premale da bi ljudi mogli da primete razliku u tome koliko dobro pamte i koliko jasno mogu razmišljati iz dana u dan.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Rezultate ovog istraživanja treba prihvatiti sa rezervom iz više razloga. Istraživači nisu merili učinak ljudi na testovima na početku studije da vide ima li razlike između tri grupe pre nego što su im promenili ishranu. To znači da mi ne znamo da li su se bodovi na kraju studije promenili u odnosu na početak. Istraživači kažu da je nasumično deljenje ljudi u tri grupe verovatno izravnalo razlike u rezultatima testa između grupa, ali ne možemo biti sigurni u to.
S obzirom na male razlike u rezultatima testova, broj ljudi u studiji ne može biti dovoljno veliki da bi se isključili rezultati na osnovu slučajnosti. Potrebno je veće istraživanje da bismo bili sigurni.
Šta to znači za nas?
Ova studija se bavila određenom grupom ljudi, starijim osobama koje su izložene riziku od srčanih problema. Rezultati sugerišu da kod ovih osoba, mediteranska ishrana može poboljšati pamćenje i razmišljanje, iako se ne može sa sigurnošću reći za koliko. Međutim, iako rezultati nisu izuzetno pouzdani, ovo nije prva studija koja sugeriše da ishrana koja sadrži dosta maslinovog ulja, koštunjavog voća i svežeg povrća pruža značajne koristi za zdravlje.
Verovatno da su sve tri grupe imale bolje rezultate od osoba koje jedu dosta masne hrane, a manje koriste maslinovo ulje i koštunjavo voće u ishrani.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.