Mediteranski način ishrane je zdrav za srce

Foto: Romi/Pixabay.com

Foto: Romi/Pixabay.com

Ishrana bogata maslinovim uljem, koštunjavim voćem, svežim voćem i povrćem, zajedno sa umerenim količinama crvenog vina, pomaže onima sa visokim rizikom od kardiovaskularnih problema kako bi izbegli probleme u vezi sa srcem, više nego niskokalorični način ishrane.

Ustanovljeno je da osobe koje koriste mediteranski način ishrane, sa akcentom na maslinovom ulju ili koštunjavom voću, imaju 30% manji rizik od srčanog napada, moždanog udara ili smrti od kardiovaskularnih bolesti.

U istraživanju je učestvovalo skoro 7.500 osoba, starosti od 55 do 80 godina na početku petogodišnjeg istraživanja koje je počelo u Španiji 2003. godine Pedeset i sedam odsto učesnika su činile žene.

Iako učesnici istraživanja nisu imali istoriju srčanih napada, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih problema na početku studije, oni jesu imali faktore rizika, kao što su tip 2 dijabetesa, pušenje, visok krvni pritisak ili visok nivo holesterola.

Istraživači su podelili muškarce i žene u tri grupe, i to na grupu sa niskomasnom ishranom, mediteranskom ishranom sa akcentom na koštunjavom voću ili mediteranskom ishranom sa akcentom na maslinovom ulju.
Prosečan indeks telesne mase svih učesnika bio je 30 ili blizu toga, a to se definiše kao granica između prekomerne težine i gojaznosti.

Grupa koja je konsumirala maslinovo ulje unosila je oko litar ovog ulja nedeljno. Grupa koja je jela koštunjavo voće unosila je oko 30 grama dnevno, uključujući orahe, lešnike i bademe. Pored toga, članovi obe grupe jeli su dosta voća i povrća, kao i ribu, a pili su i vino uz obroke. Mogli su da konsumiraju belo meso, ali im je rečeno da izbegavaju crveno i prerađeno meso.

Grupa na niskomasnoj ishrani jela je niskomasne mlečne proizvode, hleb, krompir, voće i povrće i nemasnu ribu. Rečeno im je da izbegavaju ulja, peciva, koštunjavo voće, crveno i prerađeno meso, kao i masnu ribu.

Na kraju studije, zabeleženo je 288 kardiovaskularnih problema, a 109 se desilo osobama iz niskomasne grupe, 96 osobama koje su bile u grupi na mediteranskoj ishrani sa maslinovim uljem, a 83 na mediteranskoj ishrani sa koštunjavim voćem.

Kada su istraživači pogledali rezultate odvojeno za moždani, srčani udar i smrtne slučajeve, samo je veza između mediteranske ishrane i moždanog udara bila statistički značajna. Istraživači su otkrili vezu između ishrane i zaštite srca, ali to nije dokazalo uzročno-posledičnu vezu.

Istraživači smatraju da je verovatno kombinacija kvalitetnih, mononezasićenih masti iz maslinovog ulja i polinezasićenih masti iz biljnih ulja, kao i širok spektar drugih hranljivih materija, uzrok ovih zdravstvenih pogodnosti.

Alisa Lihtenštajn, profesor nauke o ishrani na Univerzitetu Tafts u Bostonu, kaže da novi nalazi potvrđuje ono što smo i do sada znali. Ona smatra da su dokazi jaki zbog velikog broja učesnika i dužine trajanja istraživanja.
„Međutim, rezultati ove studije ne pružaju dozvolu da započnete grickanje oraha ili dodavanje ulja u salate bez izbacivanja nečeg iz ishrane što je ekvivalentno tom broju kalorija. Umesto toga, zamenite puter maslinovim uljem i grickajte orahe umesto kokica“, kaže ona.

Ostavite komentar

Ostavite komentar