Najnovijih 5 smernica za zdravu ishranu

Mnogi „stručni“ izveštaji i studije širom sveta – ljude samo dovode u zabunu, najčešće povodom preporuka za ishranu i za lečenje pojedinih bolesti.

Ponekad se čak dešava da različita istraživanja za jednu istu bolest predlažu različite metode lečenja, tvrdeći da je to najbolje za pacijenta.

Foto: Dawnfu/Pixabay.com

Foto: Dawnfu/Pixabay.com

I kada je reč o hrani, možemo navesti razne primere različitih mišljenja i oprečnih studija povodom jedne iste dijete ili načina ishrane.

Kako do ovakvih zabuna ne bi dolazilo, neke zemlje uvele su zvanične smernice namenjene svojim građanima koji su u nedoumici ili nepoverljivi prema istraživanjima.

Navešćemo primer iz SAD gde na svakih 5 godina Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede objavljuju zvanične smernice za ishranu, kao i mišljenja o uticaju te ishrane na zdravlje, zasnovane na najnovijim dokazima i istraživanjima.

Poznato je da je ishrana najmoćnije oružje dobrog zdravlja. Iako postoji još načina za unapređenje zdravlja, hrana će uvek biti temelj zdravog života.

Problem stvaraju neka kontroverzna mišljenja i primedbe, odnosno pohvale, na račun predloženih zvaničnih smernica.

Dok, na primer, jedni hvale preporuku za smanjenje unosa mesa i mesnih prerađevina u organizam kroz svakodnevnu ishranu, zbog srčanih problema i rizika od raka, drugi navode da u smernicama treba mnogo bolje definisati koje meso i koje mesne prerađevine su u pitanju (svinjsko, pileće, goveđe…), kao i koje su količine mesa rizične za zdravlje.

Smernice su oštro kritikovali i predstavnici mesne industrije i njenih saveznika u Američkom kongresu, zbog čega je došlo do političkih prepucavanja i pritisaka na samu izradu zvaničnog izveštaja.

Mnoge agencije koje su radile različita istraživanja sazivale su konferencije za novinare gde su dokazivale da neke vrste mesa imaju manje kalorija, a više cinka, gvožđa, vitamina B i proteina nego mnogi proizvodi na biljnoj osnovi.

Nasuprot tome, neke agencije su dokazivale da su ta istraživanja ograničena, rađena na malom broju ispitanika, pa zato ne mogu biti prihvaćena.

Pošto se smernice objavljuju na 5 godina, u najnovijim smernicama pojavljuju se veće ili manje razlike u odnosu na prethodne.

Razlike u smernicama

U najnovijim smernicama, najveće razlike, osim u pogledu mesa, bile su povodom šećera i kalorija iz zasićenih masti: smernice su se promenile uz preporuku da je potrebno 10% manje unosa nego u prethodnim smernicama.

Navodi se i preporuka o ograničenju unosa soli u organizam na oko 2300 miligrama dnevno.

Promena u odnosu na prethodnu smernicu odnosi se i na potreban broj jaja u ishrani. U najnovijim smernicama, jaja se preporučuju zbog proteina, isto kao i plodovi mora, proizvodi od soje, mahunarke (pasulj, grašak…), semenasti i orašasti plodovi.

Nova smernica ne navodi ni ograničenje unosa zasićenih masti u organizam.

Jedina preporuka koja ostaje – mediteranska ishrana, najbolja za organizam, sa visokim sadržajem nezasićenih masti. Za razliku od ranijih smernica, sada nema ograničenja o preporučenom unosu.

Prvi put se u smernicama spominje i kafa, koja u umerenim količinama može biti deo zdrave ishrane.

Glavne napomene u smernicama:

  • jedite dosta različitog povrća
  • jedite puno voća, po mogućstvu cele plodove
  • ubacite žitarice u ishranu, naročito integralne
  • jedite mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti (jogurt, sir, mleko…)
  • ubacite više proteina u ishranu, po mogućstvu na uljnoj bazi

Kao zaključak

Kada bi se ljudi pridržavali navedenih smernica, to bi bio veliki dobitak za opšte zdravlje. Međutim, postoje mnoga iskušenja kojima je teško odoleti: pljeskavice, burek, pice, krofne, kolači, čokolada, sokovi i sl. koje svakodnevno unosimo u organizam, iako znamo da nam samo štete.

Šta mi obični smrtnici da radimo?

Odgovori su navedeni, ali se slažu i sa mnogim preporukama istraživača i našim preporukama koje smo godinama iznosili u prilozima uz napomenu da je možda umerenost u ishrani najvažnija:

  • Jedite što više voća i povrća (ne možete preterati)
  • Izbegavajte ili smanjite grickalice (slane i slatke) i brzu hranu
  • Manje solite i manje šećerite hranu, tj. birajte manje slanu i manje slatku hranu
    Smanjite količine slatkih gaziranih i negaziranih „veštačkih sokova“
  • Smanjite količinu alkoholnih pića (žestoko i pivo)
  • Ne preterujte sa kafom , čokoladom i slatkišima
Ostavite komentar

Ostavite komentar