Ne kupujte na prazan stomak

Napraviti zdrav izbor u supermarketu nije lako. Često ono što izgleda najprimamljivije, nije ono što je najbolje za nas u smislu ishrane, masti i kalorija. Izabrati zdravu opciju može biti još teže kada smo gladni. Istraživanja pokazuju da „centri za nagrade“ u mozgu više reaguju na visokokalorične namirnice u trenucima kada smo gladni nego kada nismo.
Da li glad igra ulogu u tome kakvu hranu zapravo kupujemo? Da bi saznali nešto o tome, istraživači su uradili dve studije. U prvoj, od 68 ljudi je traženo da ne jedu ništa u periodu od pet sati. Polovina njih je potom nasumice izabrana da jede krekere dok se ne najede. Druga polovina nije jela ništa. Nakon toga su svi učesnici “kupovali“ na virtuelnoj mreži supermarketa koji su nudili visokokaloričnu hranu (kao što su slatkiši, slane grickalice i crveno meso) i niskokalorične opcije (kao što su voće, povrće i pileće grudi).
U drugoj studiji, istraživači su gledali šta 82 osobe kupuju od namirnica u stvarnim prodavnicama, poredeći kupovinu koja se dešava kada su ljudi verovatno gladni (od 16 do 19 časova) sa kupovinama kada je veća verovantoća da su ljudi siti (od 13 do 16 časova).
Šta kaže novo istraživanje?
Obe studije su otkrile da ljudi češće biraju visokokalorične namirnice kada su gladni. U virtuelnoj prodavnici, ljudi koji su bili gladni izabrali su u proseku skoro šest visokokaloričnih namirnica, dok su ljudi koji nisu bili gladni izabrali oko četiri.
Koliko je pouzdano istraživanje?
Nalazi koji uključuju virtuelnu kupovinu trebalo bi da budu prilično pouzdani. Nasumičnim dodeljivanjem da učesnici jedu krekere ili ostanu gladni, istraživači su povećali verovatnoću da je veza između gladi i izbora hrane stvarna. Istraživači su pokušali da ograniče druge faktore koji bi mogli da utiču na izbor hrane, na primer, u virtuelnoj prodavnici nisu bile prikazane cene namirnica.
Nalazi koji uključuju stvarne kupce manje su sigurni. Iako su istraživači uporedili ljude koji su kupovali u periodima dana kada su ljudi verovatno najmanje ili najviše gladni, oni ne mogu biti sigurni da su učesnici stvarno bili gladni ili ne. A tu je moglo biti i drugih faktora koji su uticali na odluke ljudi, kao što je cena proizvoda.
Šta to znači za nas?
Ove studije pokazuju da, ako kupujemo hranu kada smo gladni, možemo kupiti više visokokaloričnih namirnica. Ovo je tema za razmišljanje, pogotovo ako pokušavate da jedete zdravije ili izgubite na težini. Možete sami da eksperimentišete u kupovini kada ste siti i kada ste gladni, da vidite da li postoji razlika u onome što završi u vašoj korpi.
I ovde se vidi da bi trebalo ići u veće kupovine planski i u neko „pristojno vreme“. Ako žurimo, pod stresom smo, gladni smo i nemamo spisak potreba – onda kupujemo to što prvo nađemo ili što nam se u tom trenutku subjektivno sviđa.
Zato je najbolje izabrati vreme i sa spiskom potreba poći u kupovinu. Spisak namirnica je garancija da nećemo zaboraviti nešto što nam treba, a da nećemo kupiti nešto što nam se učini da treba. Tako ćemo kupiti sve što treba, a nećemo potrošiti previše novca.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.