Otrov vreba iz pića!

U trgovinama i restoranima širom sveta veoma je velika ponuda pića sa visokim sadržajem šećera. Mnogima od nas ta pića su nezamenljiv deo dnevne ishrane, a nismo ni svesni koliko su štetna po naše zdravlje.

Veliki broj ljudi, naročito dece, ne zna da su ovi napici jedan od glavnih uzroka gojaznosti, pa tako i dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja.

Novo istraživanje iz Amerike pokušalo je da pokaže prisutnost zaslađenih pića na tržištu, kao i njihovu potrošnju kod ljudi različitih godina.

Foto: Concord90/Pixabay.com

Foto: Concord90/Pixabay.com

Kao što se i očekivalo, najveća potrošnja zaslađenih pića je kod mlađe populacije, i to starosti od 18 do 24 godine. Količina šećera u zaslađenim pićima varira, ali je u proseku oko 8 kafenih kašičica po piću, što je zaista mnogo uzevši u obzir da je zdravstvena preporuka unosa dnevne količine šećera, i kroz hranu i kroz piće – 12,5 kašičica.

U istraživanju je primećemo da se potrošnja šećera u zaslađenim sokovima i pićima razlikuje u Americi od države do države.

Ovo istraživanje obuhvatilo je ljude u 23 savezne države. Studija je rađena na dobrovoljnoj osnovi i uradila je istraživanje o potrošnji zaslađenih pića na dnevnoj bazi. Rezultati su se kretali od najniže potrošnje od 18% u Vermuntu do 47,5% u državi Misisipi. Činjenice govore da je i ova potrošnja od 18% prevelika.

Osobe starosti od 18 do 24 godine najviše su pile zaslađena pića, bez obzira na pol, boju kože, obrazovanje i posao.

Istraživači zbog ovakvih rezultata navode nužnost reklamnih kampanja, namenjenih naročito mlađoj populaciji i deci, s porukom da redovno konsumiranje slatkih pića tokom vremena može ozbiljno ugroziti zdravlje.

Zdravstveni radnici navode da bi rešenje problema trebalo početi u kući, gde bi, pored vode, trebalo imati u ponudi više vrsta i količina 100% prirodnih sokova i nezaslađenog sojinog mleka.

Saveti

Izbegavanje zaslađenih pića u svakoj prilici nije lako jer je njihova zastupljenost velika, ali doslednošću i upornošću svaki, pa i ovaj cilj postaje dostupan. Počnite time što bi umesto veštačkih zaslađenih sokova u vašem frižideru bio bokal vode sa isceđenim kriškama pomorandže ili limuna.

Na kraju treba naglasiti da zaslađeni sokovi i druga slična pića često imaju vrlo malu ili nikakvu hranljivu vrednost.

Podsećamo da su ovde možda i najviše zastupljena gazirana pića i razna energetska pića koja, pored suviše šećera, sadrže i druge štetne sastojke.

Zato se treba navikavati na izbegavanje veštačkih i zaslađenih sokova, a pogotovu se treba kloniti kombinacije zaslađeno piće + grickalice (čips, smoki, keksići, napolitanke…) u neograničenim količinama.

Ostavite komentar

Ostavite komentar