Šta posle praznika?

Foto: Mahdigermany/Pixabay.com

Foto: Mahdigermany/Pixabay.com

Većina nas, svake godine, od sredine novembra pa do sredine januara priušti sebi od 5 do 10 svečanih obroka (neko i 15), ručkova ili večera. Za to vreme se „napunimo“ kalorijama, alkoholom, kofeinom i nagutamo svog ili tuđeg duvanskog dima, a pored toga smanjimo i fizičke aktivnosti. Kada prođu praznici, negde oko 15. januara, upitamo se: „Šta sad?“

Usled ovih nezdravih navika i nezdrave ishrane, dolazi do nagomilavanja masnih naslaga i povećanja broja slobodnih radikala u našem organizmu.
Nudimo vam nekoliko saveta o režimu ishrane posle praznika.

Dijete
Rigorozna dijeta (pogotovu kratkorajna) neće nam mnogo pomoći, jer ćemo iscrpeti organizam i naterati svoje telo da se odupre ovoj nagloj promeni tako što će pojačano čuvati stečene kalorije i nagomilano salo.
Preporučujemo dijetu „na duge staze“: smanjite unos kalorija, smanjite unos masne (kalorične) hrane i smanjite količinu alkoholnih napitaka.
Obroci treba da budu češći a manje obilni. Jedite više voća i povrća i pijte više sokove i čajeve. Pijte mleko ili jogurt kako biste razblažili ili uništili unesene nezdrave sastojke.

Alkohol
Smanjite unos alkoholnih pića ili prestanite neko vreme sa njima. Pijte sokove, čajeve ili mineralnu vodu (slabo gaziranu) kako biste razblažili sve one štetne sastojke koje ste konsumirali tokom proslava.

Šetnje
Smanjite dužinu boravka u zatvorenim i zadimljenim prostorijama. Šetajte po čistom vazduhu (park, šuma, priroda, obala…) kako biste detoksikovali telo od duvanskog dima i smoga.

Spavanje
Kada prođu praznici, pokušajte da se organizujete tako da uveče ranije legnete i da ponekad popodne dremnete, jer je san jedno od najboljih sredstava za smanjenje stresa i okrepljenje organizma.

Šta kasnije?
Navedene savete trebalo bi primenjivati što duže posle praznika i uvek misliti o njima. Za dobro zdravlje neophodno je sebi stalno ponavljati (iako ste to više puta čuli i pročitali): što manje masne kalorične hrane i slatkiša, što manje alkoholnih i gaziranih napitaka, što više voća i povrća, što manje veštačke hrane i grickalica, što više vlaknaste hrane (mahunarke i integralne žitarice), što više ribe i koštunjavog voća, što više tečnosti i što više umerenih fizičkih aktivnosti.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Mira Starčević

    Nikada mi nisu bili jasni ljudi koji se tokom praznika truju alkoholom i prežderavaju! Nikada se nisam napila, a uvek se odlično provedem!

Ostavite komentar