Važnost etiketa na hrani

Vrlo mali broj ljudi obraća pažnju na to šta piše na etiketi bilo kog prehrambenog ili hemijskog proizvoda. Obično se gleda rok upotrebe, ali ne i sastav. Većina ljudi ne obraća pažnju na sastojke određenog proizvoda, a i kada obrati pažnju, pitanje je da li i koliko zna o eventualnim štetnim sastojcima u proizvodu. Veliki broj ljudi za većinu sastojaka nikada u životu nije ni čuo, a kamoli da zna o njihovoj štetnosti.

Foto: CPinoB/Pixabay.com

Foto: CPinoB/Pixabay.com

Ovaj tekst će vam možda pomoći da od sada obratite pažnju i bolje razumete štetnost sastojaka koje sadrže određeni proizvodi.

Pošto kod nas nema dovoljno objavljenih rezultata istraživanja o štetnosti sastojaka u hrani, uzimamo primere iz Amerike, gde su potrošači sve više i više nepoverljivi prema proizvođačima hrane.

Istraživanje navodi da 38% ljudi veruje, a 62% ne veruje, u sadržaj etiketa na prehrambenim proizvodima, a naročito u štetnost određenog sastojka.

Velike prehrambene kompanije primetile su sve veće i veće nepoverenje ljudi, pa se danas primenjuju različite strategije ne bi li se povratilo poverenje. Kompanije najavljuju izbacivanje veštačkih boja, aroma i konzervansa iz proizvodnje, kao i jasniju i pregledniju listu sastojaka na svojim proizvodima. Najviše se obraća pažnja na etikete prerađene hrane, koja čini 70% američke ishrane danas.

Neke kompanije zaista pokušavaju da prave zdravije proizvode, dok druge pokušavaju da održe proizvodnju markentiški i izmenom naziva sastojaka.

Postavlja se pitanje kako je došlo do ovakvog stanja. Istraživanje navodi da je FDA (Američka agencija za hranu i lekove) dugo koristila oznaku „generalno priznat kao bezbedan “ (GRAS) i da je bez odobrenja bilo nemoguće manipulisati sastojcima. Međutim, 1997. godine, usled budžetskih rezova u Americi, vršen je pritisak na FDA da odobri neke sastojke, pa je agencija predložila novi sistem.

FDA sada omogućuje kompanijama da same preispituju svoje sastojke i odluče šta je bezbedno za zdravlje, uz dostavljanje izveštaja FDA-u. Takav sistem omogućuje kompanijama ubacivanje i ispitivanje novih sastojaka uz veoma malo nadzora ili čak bez njega.

Da je to loš sistem, utvrđeno je 2013. godine, kada je urađeno istraživanje. Tada je od 10.000 sastojaka u prerađenoj hrani FDA utvrdila bezbednost za 3000 (1000 su aditivi, a 2000 ukusi i arome).

Visoko-fruktozni kukuruzni sirup (HFCS-90)

Visoko-fruktozni kukuruzni sirup (HFCS-90) je zaslađivač – kombinacija dva prosta šećera (glukoze i fruktoze). Fruktoza se nalazi i u voću, ali ne u tako koncentrovanoj i pojednostavljenoj formi kao u visoko-fruktoznom kukuruznom sirupu. Naučni dokazi ukazuju na to da je kalorije iz fruktoze lakše skladištiti u organizmu u odnosu na masti od glukoze. Ipak, fruktoza može podići nivo štetnih masti u krvi više od glukoze. Previše fruktoze vodi ka gojaznosti, insulinskoj rezistenciji i dijabetesu.

Visoko-fruktozni kukuruzni sirup koji se danas koristi sadrži 90% fruktoze, a zakonski je dozvoljeno od 43% do 55%. Poremećaj u ravnoteži između fruktoze i glukoze u HFCS-90 tek treba detaljno istražiti, a do tada se on slobodno koristi u proizvodnji hrane.

Istraživanje navodi neophodnost sadržaja HFCS-90 na etiketama svih proizvođača hrane sa sadržajem fruktoze i glukoze.

Predlozi i apeli

Više grupa za zaštitu potrošača prozvalo je FDA da reformiše sistem „GRAS“ po ugledu na 1958. godinu, gde samo FDA odobrava i kontroliše sastojke pre nego što se nađu u prehrambenom proizvodu.

Odgovor FDA je da se planira finalizacija uredbi o dobrovoljnom GRAS sistemu do 31. avgusta 2016. godine. FDA je trenutno u velikoj akciji ukidanja hidrogenizovanih ulja i trans-masti u hrani, kao i ukidanje statusa GRAS, i to nakon perioda od 10 godina, gde je to moralo biti naglašeno na svakom proizvodu. To je velika i ozbiljna akcija jer se radilo o desetinama hiljada smrtnih slučajeva godišnje.

Trans-masti

Grupe potrošača nezadovoljne su odgovorom i u saopštenju navode da dobrovoljan proces bezbednosti ishrane od proizvođača ne može adekvatno zaštititi potrošače.

Što se tiče trans-masti i hidrogenizovanih ulja, oni utiču na povećanja lošeg holesterola u krvi. Doskora je kao zamena nuđeno palmino ulje, ali je utvrđeno da ima 43% zasićenih masti u odnosu na masnoće sa 81% zasićenih masti. Druga zamena je bila hidrogenizovana mast, ali se ona ne može naći u prirodi. Ni za ovu zamenu naučnici nisu sigurni da je bezbednija, jer je loša za trans-masti.

Nitriti i nitriti

Dalje se u istraživanju navodi još jedna vrlo važna vrsta etikete na hrani koja se odnosi na nitrate, nitrite i konzervanse. U ranijim istraživanjima već je utvrđen povećan rizik od bolesti srca i raka.

Ranija istraživanja analizom su nalazila u mesu i kancerogene sastojke, a pažljivijim pregledom etiketa, naročito mesa, naći ćete ekstrakt celera. Celer omogućuje samo prividno lepu boju mesa, ali je zato pun nitrata. Međutim, dok meso ne sadrži nitrijum-nitrat, biva odobreno za upotrebu i dalju prodaju. To je markentiški trik koji kompanije stalno rade.

Testiranjem čak 470 različitih proizvoda od mesa, bilo konzerviranih bilo dimljenih ili svežih, koncentracija nitrita bila je približna.

Zaključci

Poenta celog istraživanja je da ljudi zbog svog a i zbog zdralja svojih najmilijih treba da razmišljaju šta kupuju od prehrambenih proizvoda i da naročito obrate pažnju na etikete i sastojke proizvoda. Postoji, doduše, nada da se u budućnosti neće razmišljati o štetnim sastojcima u hrani.

I ovde se vidi da su proizvođači hrane u svetu „moćni“ i svašta nude i proturaju, pa našim vlastima, inspekcijskim organima i udruženjima za zaštitu proizvođača savetujemo da se stalno bore za zdravu i ispravnu hranu, kako bi se sačuvalo zdravlje nas samih i naše dece.

Srodni članci

Ostavite komentar

Ostavite komentar