Vino zdravlje čuva?

Uticaj vina na zdravlje ljudi izaziva mnogo kontraverznih pitanja i odgovora. Do danas je rađeno puno studija o pozitivnom i negativnom uticaju vina i alkohola uopšte na ljudski organizam.

Foto: Joakant/Pixabay.com

Foto: Joakant/Pixabay.com

Kada se doda uticaj alkohola na hronično stanje određene bolesti, onda rezultati budu još više zabrinjavajući – npr. kod obolelih od dijabetesa.

Alkohol smanjuje nivo šećera u krvi, što može izgledati kao dobro za dijabetičare, ali previše alkohola izaziva opasno nizak nivo šećera u krvi koji dijabetičaru može ugroziti život. Osim nivoa šećera, tu je i dokaz da umereno konsumiranje alkohola (konkretno, vina) poboljšava zdravlje srca, što je takođe bitno za dijabetičare, jer su oni u dva do četiri puta većem riziku od srčanih oboljenja.

Nova studija bila je fokusirana na jednu čašu vina dnevno i uticaj na zdravlje.

Da bi bila što preciznija, studija je obuhvatila samo muškarce i žene od 40 do 75 godina sa stabilnom dijagnozom dijabetesa tipa 2. Iz studije su bile isključene osobe koji su pušači ili su imale istoriju bolesti poput srčanog ili moždanog udara, kao i osobe koje su nedavno imale neku operaciju.

Studija je urađena drugačije u odnosu na dosadašnje studije o alkoholu, jer su 224 osobe podeljene u tri grupe po principu: čaša crvenog vina, čaša belog vina ili čaša vode uz večeru svakog dana, u trajanju od dve godine. To su najduže praćene grupe za ovakva istraživanja do sada.

Istraživači pri tom učesnicima nisu rekli da testiraju zdravstvene efekte alkohola, već da će se hraniti zdravo, na mediteranski način. Oni su tako hteli da pronađu ljude koji se i inače uzdržavaju od alkohola, a i da rezultati testiranja na alkohol budu urađeni na isti način kao što farmaceutske kompanije testiraju svoje proizvode, što je medicinski standard.

Rezultati su ocenjeni kao zanimljivi jer se jasno videla razlika između konsumiranja crvenog, belog vina i vode. Primećen je porast NDL, ili dobrog holesterola, kod osoba koje su pile crveno vino u odnosu na vodu. Porast nije bio statistički značajan, ali je zato malo verovatno da je slučajan, tvrde istraživači. Interesantno je i da je uticaj belog vina na holesterol „podbacio“. Kao mogući razlog, istraživači navode da crveno vino ima oko sedam puta više fenola od belog vina.

Dalji rezultati pokazuju da obe vrste vina snižavaju jutarnju potrebu za insulinom, ali samo kod osoba sa sporijim metabolizmom, koji usporava vreme razgradnje alkohola, pa su takve osobe imale bolju kontrolu šećera u krvi.

Sa druge strane, kod osoba sa brzim metabolizmom uočeno je poboljšanje krvnog pritiska u odnosu na osobe sa sporim metabolizmom.

Istraživači naglašavaju da je možda najvažnije u ovoj studiji bilo to što nije bilo nikakvih loših efekata po organizam od unosa čaše vina dnevno, čak su te osobe spavale bolje od osoba koje su pile vodu. Studija pokazuje nove informacije o dijabetesu tipa 2 koje bi i lekari i pacijenti trebalo da razmotre.

Otkriveno je da u zdravoj mediteranskoj ishrani postoji pozitivni efekat vina, posebno crvenog vina. Istraživače je iznenadila velika razlika u efektima na organizam između crvenog i belog vina.

Prema studiji, ukoliko je dijabetes pod kontrolom, čaša vina dnevno samo vam može pomoći da očuvate zdravo srce.

Komentari na studiju lekara i zdravstvenih institucija zaista su različita. Neki lekari koji nisu bili uključeni u studiju komentarišu israživanje pozitivno i kažu da će verovatno promeniti njihove dosadašnje savete dijabetičarima. Drugi lekari pak navode da je važno napomenuti kontekst „mediteranski način ishrane“, jer je to u stvari dijeta sa vrlo visokim sadržajem vlakana, pa je verovatnije da je pozitivan efekat došao više od ishrane nego od čaše vina.

Ne može se sa sigurnošću reći svakom dijabetičaru da popije čašu vina dnevno, ali se zato može reći da treba da uvede mediteranski način ishrane. Ukoliko se uz takvu ishranu nađe i čaša vina, i to je u redu, kaže se na kraju studije.

Ostavite komentar

Ostavite komentar