Kako da mozak ostane u formi?

Mozak je neverovatna mašina, o kojoj se još uvek veoma malo zna. Pamćenje je još veća zagonetka. Možda ne možete da se setite kada imate sastanak, ali još uvek možete da se setite mirisa pite od jabuka Vaše bake ili zapleta u romanu koji Vam se svideo. To se dešava zato što je pamćenje selektivno. Pamtimo ili zaboravljamo stvari u zavisnosti od složenog spleta emocija, interesovanja i značaja koji pridajemo stvarima.

sunset-485016_640

Kada nove informacije uđu u mozak, to izaziva oslobađanje hemikalija i električne signale. Što je više ćelija uključeno u proces komunikacije, više informacija ostaje u mozgu. Kratkoročno pamćenje uzrokuje privremeni odgovor u mozgu, ali dugoročno pamćenje izaziva anatomske promene u njemu. To su vidljive promene; skeniranje mozga danas i sutra će izgledati drugačije, jednostavno zbog toga što su u njemu nove informacije.
Dakle, da li postoji nešto što možete da uradite kako biste poboljšali kapacitet mozga? Stručnjaci veruju da možemo da vežbamo naš mozak, baš kao i naša tela. Držite Vaš mozak u top formi i Vaša memorija, sposobnost učenja – pa čak i inteligencija – mogu se poboljšati.

Smanjite stres
Uticaj neurofidbeka na mozak
Neurofidbek je oblik “ treninga mozga“ koji omogućava direktno povezivanje fizičkih i mentalnih reakcija kako biste ih promenili. Anksioznost, depresija, problemi sa memorijom, kognitivne disfunkcije i poremećaji spavanja, svi počinju u mozgu, ali direktno utiču na Vaše telo. Ako naučite kako da prepoznate fizičku stranu poremećaja, možete da istrenirate Vaš mozak da se s tim poremećajem izbori.
Svi su imali te trenutke. Imate milion stvari na umu, dugu listu tsvari koje treba uraditi, gomilu imejl poruka koje treba poslati ili pročitati, ili mnogo stvari koje treba kupiti. Spakujete sve što Vam je potrebno, zakoračite iz stana, i shvatite ste zaboravili ključeve od automobila, osnovnu stvar. Kada ste pod stresom i iscrpljeni, Vašem mozgu je teže da se seti najosnovnijih stvari.
Memorija radi po principu ponavljanja. Treba da zapamtite ime ili broj telefona? Najverovatnije ćete ga ponoviti u sebi nekoliko puta kako bi informacije ostavile tragove u mozgu. To je obično efikasan metod, osim kada ste pod stresom. Stres je kao talas smetnje koji prekida normalan proces prizivanja informacija koje su Vam potrebne. Kada ste pod stresom, Vaše misli se javljaju velikom brzinom i sećanje postaje selektivno. Setite se samo stvari za koje Vaš mozak veruje da su od suštinske važnosti za preživljavanje. Zaboravili ste ključeve od automobila? Verovatno Vam mozak govori da mu je potrebna pauza.
Dakle, sledeći put kad se budete osećali pod stresom , napravite pauzu. Provedite neko vreme napolju, šetajući psa ili ručajte sa prijateljem. Ili se dugo kupajte okruženi mirišljavim svećama. Kako biste kontrolisali stres, razmislite o vođenju dnevnika. To će Vam pomoći da identifikujete šta izaziva stresan odgovor, i tako ćete naći bolje načine da se nosite sa njim.

Bolje se hranite
Borovnice su osvežavajuće i ukusne, a uz to su i odlična hrana za mozak. One su pune antioksidanasa, koji mogu poboljšati sposobnosti učenja.
Divlji losos je još jedns „hrana za mozak.“ Pošto je bogat omega-3 esencijalnim masnim kiselinama, može da pomogne u prenosu signala ka mozgu.
Orasi i semenke su takođe dobra hrana za mozak zbog visokog sadržaja vitamina E. Vitamin E je bitan za održavanje kognitivnih sposobnosti. Avokado, pasulj i nar takođe mogu pomoći da mozak bude u formi tako što snižavaju krvni pritisak, održavaju visok nivo energije i deluju kao antioksidans.
Na kraju svakog dana uzmite čašu svežeg čaja, i 30 g crne čokolade da biste bili fokusirani i poboljšali raspoloženje.

Uzimajte vitamine i specijalne dodatke ishrani
Prema mišljenju mnogih stručnjaka dva ključna dodatka ishrani mogu pomoći Vašem mozgu. Jedan od njih je ginko biloba. Ginko poboljšava memoriju, pomaže u lečenju demencije, poboljšava protok krvi do mozga i poboljšava kognitivne funkcije.
Drugi dodatak za mozak je folna kiselina. Folna kiselina se u stvari koristi za lečenje oštećenja mozga i igra važnu ulogu u mentalnom zdravlju. Istraživanja su pokazala da za ljude sa niskim nivoom folne kiseline postoji verovatnoća da će iskusiti dublje nivoe depresije. Zanimljiva je informacija i da do 38 odsto ljudi koji su depresivni imaju nizak nivo folne kiseline u svom telu.

Dobro se naspavajte
Kada je mozak stimulisan, neuroni postanu aktivni kroz niz električnih reakcija. Eksperti mogu da vide kako te reakcije utiču na mozak, kako se učenje dešava i koji deo mozga se koristi za koju vrstu aktivnosti.
Da li to znači da ako spavate manje, bićete … gluplji? Pa, tako nešto. Istraživači su odavno dokazali da se performanse na testovima i aktivnostima poboljšavaju posle spavanja. Eksperti sada otkrivaju da san ima veoma snažan uticaj na našu inteligenciju, više nego što se to ranije mislilo. Spavanje (ili nedostatak sna) mogu da utiču na tri tipa memorije: proceduralnu (koju koristite kako biste uradili nešto), deklarativnu (pamti detalje i ključne informacije) i epizodnu (uz pomoć koje pamtite događaje iz sopstvenog života).
Lišavanje sebe sna ne samo da otežava da se setite stvari koje već znate, već takođe otežava proces pamćenja novih informacija. Ljudi koji su neispavani imaju viši nivo kortizona (hormona stresa) u svojim telima.
Ne postoji „magični broj“, kada je u pitanju broj sati sna koji je potreban da poboljšate funkciju mozga. Preporučuje se između 7 i 9 sati sna za odrasle, ali možda će Vam biti potrebno više ili manje, u zavisnosti od sopstvenog ritma. Treba sami da odredite koliko sati sna Vam je potrebno.

Radite nešto kreativno
Kreativnost je dobra za stres i za mozak. Učenje nove kreativne veštine čini da se osećate sigurnim u sebe.
Slikarstvo, vajarstvo ili učenje plesa mogu poboljšati kondiciju mozga.
Mozgu treba konstantna stimulacija da ostane aktivan. Ako prestanete da se bavite novim ili uzbudljivim stvarima, zanimljivim aktivnostima on će se jednostavno usporiti i stariće brže. Učenje mora da bude izazov – ako je previše lako ono neće mnogo učiniti za kondiciju Vašeg mozga. Ali učenje ne treba da bude previše izazovno, mora biti u dometu Vaših sposobnosti. U suprotnom ćete biti isfrustrirani i pod stresom.

Vežbajte telo
Vežbanje podstiče proizvodnju „dobrih“ hormona i održava sve vrste telesnih sistema u dobrom stanju i na taj način omogućava pravilno funkcionisanje mozga.
Vežbanjem se gubi višak kilograma, kontroliše nivo holesterola i sprečavaju bolesti srca. Istraživanja pokazuju da vežbanje može da poboljša zdravlje mozga. Samo 12 minuta vežbanja dnevno može poboljšati koncentraciju i budnost, povećati osećaj blagostanja i pomoći Vam da se bolje fokusirate.
Vežba povećava proizvodnju dva hormona koja poboljšavaju raspoloženje: dopamin i serotonin. Njihov efekat je toliko jak da stručnjaci preporučuju vežbe kao jedan od najefikasnijih načina za borbu protiv depresije. Ako ste u depresiji, verovatno se osećate umorno i nemotivisano. Poslednja stvar koju želite je da idete na trčanje ili u teretanu. Umesto toga, pronađite nešto u čemu ćete uživati i što ćete raditi redovno. Sve što Vas drži aktivnim će stimulisati Vaš nervni sistem i pomaći Vam da se opustite i oslobodite napetosti i frustracije, ili besa.

Vežbe za mozak
Super-memo sistem
Ponavljanje je zaista majka učenja, oko toga se i moderni stručnjaci slažu. Super-memo sistem omogućava da se setite nečega ponavljanjem informacije iznova i iznova u glavi dok ona ne postane stvarni deo Vaše moždane kore. Ponavljajte informacije u redovnim intervalima- dovoljno često da ih ne zaboravite, ali u dovoljno velikim intervalima koji garantuju da će informacije ostati u Vašem mozgu.
Vežbe za mozak ne moraju da budu komplikovane. Na primer, možete da stimulišete Vaš mozak tako što ćete raditi istu stvar naizmenično levom i desnom rukom. Ako ste dešnjak, pokušajte da uzimate predmete, npr. makaze ili viljušku levom rukom.
Mozak možete vežbati i neurobik vežbama. Bilo koja aktivnost koja Vas čini svesnim svih svojih pet čula je u suštini neurobik vežba. Na primer, pokušajte da se oblačite sa zatvorenim očima. Možete li pogoditi koja je odeća u vašem ormanu po tome kakva je na dodir i miris? Takođe možete pokušati „zbuniti“ Vaš mozak tako što ćete se vraćati drugim putem kući sa posla ili tako što ćete preurediti nameštaj u svom domu.
Ukrštenice i zagonetke održavaju mozak mlađim i jačim, a možda čak i mogu da odlože demenciju .

Izbegavajte opasne supstance
Zloupotreba alkohola, nikotina i droga uzima danak na mozgu. Određene supstance mogu da dovedu do promene u nekoliko oblasti mozga, uključujući i pamćenje, rasuđivanje, koordinaciju i čula. Dugoročna zloupotreba alkohola i droga može da izazove umiranje moždanih ćelija. Ovo smanjuje memoriju i može da utiče na san, apetit i emocije – i može da smanji sposobnost za učenje i pamćenje novih informacija.
Teški metali imaju sličan, ako ne i veći, uticaj na memoriju i kognitivne sposobnosti.Izloženost teškim metalima vodi do smanjenja inteligencije i progresivnog opadanja mentalnih moći, uključujući i razdražljivost, greške u pamćenju, i oštećenja vida.
Izlaganje teškim metalima je uobičajena za ljude koji rade u rudnicima ili na sagorevanju uglja i spalionicama. Međutim, metali se mogu naći u mnogo naizgled naivnih mesta. Na primer, ribe mogu biti kontaminirane merkurom, jer zagađenje životne sredine unosi teške metale u reke.

Pijte kafu
Istraživanja pokazuju ono što je studentima dobro poznato: malo kofeina pomaže da se sačuva oštrina mozga.
Jedna šolja kafe dnevno će imati pozitivan uticaj na Vaš mozak. Stručnjaci su dugo tvrdili da kafa povećava nivo energije i kratkoročnu memoriju, ali nova studija pokazuje da ona takođe može poboljšati brzinu reakcija i sposobnosti da se obrade informacije. U studiji, učesnici koji su popili veliku šolju kafe bili su u stanju da bolje planiraju i prate aktivnosti , pažnja im je bila na visokom nivou, bili su u stanju da se koncentrišu bolje i da se sete više informacija od onih koji su dobijali placebo piće.
Druge studije su pokazale da kafa može da smanji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i drugih demencija. Ona takođe može da zaštiti mozak od efekata visokog nivoa holesterola i može da postane snažan saveznik u borbi protiv neuroloških poremećaja.Samo jedna šoljica ujutro može da poboljša fitnes mozga i da bude dobar način da se započne aktivan dan.

Meditirajte
Stručnjaci su identifikovali nešto što se zove kortikalni moduli koji bi mogli da budu ključ za razumevanje varijacija u inteligenciji. Kortikalni moduli su međusobno povezane neuronske ćelije koje su osnova za učenje kognitivnih veština. Mapiranje kortikalnih modula se uglavnom određuje pre rođenja, ali učenje i iskustvo takođe doprinose razvoju. To učenje je poznato kao kognitivna plastičnost i može se razvijati tokom celog života.
Istraživanja pokazuju da meditacija može da doprinese usporavanju nekih aspekata kognitivnog starenja. Meditacija proizvodi promene u mozgu učesnika kao nijedna druga opuštajuća aktivnost, uključujući i vežbe dubokog disanja. Ovi efekti mogu se videti nakon nekoliko kratkih sesija, čak i kod ljudi koji inače ne meditiraju. Stručnjaci veruju da meditacija može biti korisno sredstvo u prevenciji i lečenju određenih mentalnih poremećaja.
Druga studija je pokazala da meditacija može da pomogne u smanjivanju anksioznosti, poboljšava koncentraciju i čisti um od negativnih misli. Meditacija takođe poboljšava funkcije imunog sistema.
Meditaciju možete kombinovati sa jogom ili Tai Chi vežbama za fizičku kondiciju.

Izvor: planetazdravlja.com

Ostavite komentar

Ostavite komentar