Borba protiv loših životnih navika

Zdravlje ljudi se godinama unazad generalno ne poboljšava mnogo, tačnije 6 od 10 osoba ima višak kilograma ili je gojazno, a veliki broj njih ima nezdrave životne navike kao što su: konsumiranje velikih količina kalorične hrane, pušenje, konsumiranje alkohola ili neupražnjavanje fizičkih aktivnosti.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Država navodi u izveštaju da ljudi i dalje biraju način života koji dovodi do rasta srčanih oboljenja, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti, uključujući sledeće činjenice:

  • Šest od deset odraslih konsumira alkohol, uključujući i povećanje onih koji su tokom prethodne godine prijavili epizodična opijanja, što podrazumeva pet ili više pića u jednom danu.
  • 20% odraslih puši, a manje od polovine pušača je pokušalo da ostavi cigarete u poslednjih godinu dana.
  • Samo jedna od pet odraslih osoba pridržava se smernica o aerobik aktivnostima i vežbama za jačanje mišića. Svaka treća osoba je potpuno fizički neaktivna.

Jedina svetla tačka u izveštaju odnosi se na preporučenu količinu spavanja, gde 7 od 10 odraslih osoba ispunjava postojeće preporuke.
Izveštaj je baziran na gotovo 77.000 nasumično odabranih anketiranih osoba u periodu između 2008. i 2010. godine.
„Promene nisu zadovoljavajuće, jer je proces menjanja svesti i ličnog izbora zdravijeg način života veoma spor. Federalna agencija za zdravlje i mnogo drugih grupa uložili su dosta sredstava da bi ljudi postali svesni efekata na njihovo zdravlje. Ovaj izveštaj je osmišljen tako da nam pokaže gde se nalazimo,“ kaže Šarlot Šoenborn, statističar za zdravlje u Nacionalnom centru za kontrolu bolesti i zdravstvenu statistiku.
Ona dodaje da je ovaj izveštaj korišćen da bi se odredilo koje su grupe osoba podložne nezdravim navikama. Na primer, dok su generalno svi ljudi spavali dovoljno, izgleda da to ne važi za ljude sa bračnim problemima. Oko 38% razvedenih, razdvojenih ili udovaca ima problema sa nedovoljnim spavanjem, u poređenju sa 27% oženjenih osoba.
Sa druge strane, izgleda da mladi obezbeđuju najveću nadu za budućnost. Na primer, osobe uzrasta od 18 do 24 godine, čine jedinu starosnu grupu kod koje je zabeležen pad stope pušenja, sa 23,5% na oko 21%.
„Pušenje je i dalje vrlo tvrdoglava navika, svaka peta odrasla osoba pati od ove strašne zavisnosti. Jedan mali tračak nade je primećen kod mladih osoba, gde smo videli izvesno poboljšanje. Toliko toga se moglo čuti o prekomernoj težini, gojaznosti, hroničnim oboljenjima i koliko naše zdravlje leži u našim rukama, ali izgleda da to ne menja značajno svest o našim navikama,“ kaže Šoenborn.
Reakcija
Nalazi nisu iznenadili Riča Hamburga, zamenika direktora Fonda za zdravstvo Amerike, neprofitne organizacije koja se bavi javnim zdravljem.
„U protekle tri decenije videli smo porast stopa prekomerne težine i gojaznosti kod odraslih osoba. Nadamo se da će se dalji porast zaustaviti, ali smo se tome nadali i u prošlosti. Sa druge strane, uprkos nedostatku napretka, neophodno je da se nastavi pritisak i da ljudi shvate da imaju moć da poboljšaju svoje zdravlje putem ličnih izbora. Bez promena načina života, hronične bolesti će se povećavati, a sa njima i potrošnja sredstava zdravstvene zaštite,“ kaže on.
Ovi rezultati trebalo bi da i nama budu pouka jer je kod nas možda i gore stanje, pogotovu kada je reč o pušenju, a veoma je važno početi sa pridržavanjem zdravih životnih navika još od mladosti.

Ostavite komentar

Ostavite komentar